Renovirani hotel Metropol palas u Bulevaru kralja Aleksandra nakon četiri godine i uloženih 40 miliona evra, zvanično je počeo da radi 10. septembra kada je primio prve goste.

Jelena Đaković, PR hotela, u razgovoru za "Vreme" kaže da su radovi na pojedinim delovima još u toku. "Velika banket sala se još radi, ali radovi moraju biti gotovi za dve nedelje jer mi već imamo rezervisana dešavanja u njoj. Ovaj deo zgrade, kog će krasiti veliki vitraž, mozaik i balkon sa bogatim pogledom, biće namenjen za svečanosti, velike konferencije i prijeme", kaže Đakovićeva i dodaje da su za goste hotela obezbeđeni parking i podzemna garaža na tri sprata do koje se spušta liftom.

U završenom delu hotela je moderno dizajniran lobi sa raskošnim lusterom, zatim sale za sastanke, bar i restoran. Cilj je da hotel, naglašava ona, ponovo postane popularno gradsko mesto. "Ne želimo da to bude samo luksuzno zdanje sa pet zvezdica koje neće biti dostupno žiteljima prestonice. Naša namera je da hotel ponovo postane popularno mesto za Beograđane kao što je to bilo nekad", ističe Đakovićeva.

Do kraja godine je planirano da budu otvoreni specijalni apartmani, velnes centar i vidikovac na krovu. "Atrakcija renoviranog objekta biće restoran-bar na krovu sa kojeg se pruža pogled na reku i urbani pejzaž prestonice. Beograđani će tako dobiti dugo očekivani vidikovac, a za malo zahtevnije goste hotela spremaju se predsednički i kraljevski apartmani u aneksu od kojih će jedan biti uređen u čast Nikole Tesle", naglašava Đakovićeva.

Spoljašnjost objekta, prepoznatljiva po belim širokim stepenicama, fontani sa skulpturom "Devojke koja se kupa" i velikim nazivom hotela, ostaće ista, jer je hotel zaštićen kao spomenik kulture.

Hotel Metropol projektovao je poznati arhitekta Dragiša Brašovan. Otvoren je 1957. godine i predstavlja adaptaciju nedovršene zgrade Doma Centralnog komiteta omladine Jugoslavije, a status spomenika kulture dobio je 2001. godine. Šezdesetih i sedamdesetih godina gosti ovog hotela su bile i brojne poznate ličnosti među kojima su glumci Entoni Kvin, Brižit Bardo, reditelj Vitorio de Sika, car Etiopije Haile Selasije, šahista Bobi Fišer, zatim Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Nikolaj Čaušesku, Leonid Brežnjev… Najveće interesovanje od svih gostiju izazvao je slavni džez muzičar Luj Armstrong.