Prvog dana januara građani Jugoslavije raskinuće dvodecenijsku tradiciju: obračunska valuta, nemačka marka, biće zamenjena novom monetom starog kontinenta, opipljivim simbolom evropskog ujedinjenja – eurom. Makar silom prilika, dogodiće se i to čudo da idemo u korak sa ostalim svetom. Privatne "devizne rezerve" odurnog naziva "slamarice" izaći će na svetlost dana i tada će se saznati sa koliko para zaista kao društvo raspolažemo, uz veliku šansu da one pređu iz "sive" zone u ono što se zove "legalni tokovi novca".

Plan je jednostavan: tokom pet meseci biće zamenjen novac svih zemalja iz tzv. Euro zone bilo u ovlašćenim menjačnicama, bilo da bude pretočen u štednju uz vajdicu u obliku kamate. Da novca ima, i to "tekućeg", kazuje podatak da je u ovoj godini evidentirana prodaja deviza u vrednosti od skoro pola milijarde eura. Nadležni se nadaju da će se veća količina novca naći u bankama i tako pomoći pokretanju zarđale privrede i trgovine.

Sve bi to bilo lepo da nije onog "ali", poznatog po tome što "devojci sreću kvari", sadržanog u jednostavnom pitanju: kome čovek danas može da veruje? Koliko god se insistiralo na transparentnosti političkih promena, kada se o parama radi transparentnost nije srcu draga. Nije malo razloga za to. U narod srpski, naviknut na prevare, uvukao se strah da se bez novca, na ovaj ili onaj način (opet) ne ostane.

"Operacija euro" je zato već mesecima najavljivana i reklamirana. Za veliku zamenu novca zainteresovanima je na raspolaganju šezdesetak banaka, što domaćih konsolidovanih što stranih, petstotinak menjačnica kao i neidentifikovani broj uličnih "menjača".

ULICA: Na novobeogradskoj pijaci, onoj "u blokovima", u nedelju je bilo teško prebrojati ulične trgovce novcem. Mušterija ima pa nije za čuđenje što ih je toliki broj ali čudno je što neko pristaje na konverziju po kursu koji je nepovoljan u odnosu na onaj u menjačnicama.

"Konvertujem isključivo kod uličnih dilera i to u dolare", kaže imalac deviza posle obavljene konverzije. "Ne pada mi na pamet da to radim u banci, ne želim da ostavljam tragove". Na pitanje "zašto?" odgovara sa kratko "zato". Zar se ne boji falsifikata? "Ne", odgovara. "Falsifikat bih uvek prepoznao", kaže, mada priznaje da takav dolar do sada nije ni video. Razgovor, smeškajući se, prati njegova supruga da bi na kraju prokomentarisala: "Nije nego, zameće tragove. Ma, igra se samo". Onaj koji je zamenu obavio nije bio raspoložen da daje bilo kakve izjave.

MENJAČNICE: "U ovih nekoliko meseci povećano je interesovanje za zamenu maraka, najčešće za dolare, manje za ‘švajcarce’ dok britansku funtu malo ko traži", kažu u menjačnici "Velja". "I prodaja je u porastu ali to je zbog praznika. Nudimo potpunu diskreciju, mušterija može u zasebnoj sobi da zameni novac, da pregleda svaku novčanicu, natenane ih prebroji. Provizije su kod nas niže od maksimalnih koje su propisane, a i kurs se može korigovati u skladu sa količinom ponuđenog novca, sve u okvirima dozvoljenog". Za bezbednost pri dolasku i odlasku, međutim, mora se mušterija sama pobrinuti. Do sada nisu imali takve zahteve.

Promet je, u ovoj menjačnici, očigledno pristojan. Za pola sata, od pedesetak njih koliko ih je ušlo u menjačnicu, većina je prodavala marke, dvoje je kupilo po "dvadeseticu", jedna tetka je novčanicu od pedeset maraka htela da zameni za "dve po dvadeset pet" i bila je samo jedna konverzija u dolare. Spremni su za euro ali još nikakvog abera iz Narodne banke nema. "Zamena počinje prvog januara a mi još nismo dobili nikakva uputstva o tome, ni o količini novca koji ćemo dobijati ni o provizijama."

"Poslujem isključivo u devizama i marke ću odmah iza Nove godine zameniti za euro, u menjačnici, naravno", kaže jedan "mali obrtnik" čiji mesečni obrt iznosi neku desetinu hiljada eura. "U Evropi zamena traje do kraja januara i u tom periodu ću je i ja izvršiti, sukcesivno kako mi novac pristiže. Pitanje je samo gde. Nije baš najjasnije kolike će biti provizije."

BANKE: Po analizama "štednih partija" koje je početkom meseca javnosti saopštio guverner, skoro sedamdeset pet odsto štednje čine ulozi do hiljadu maraka. Pojavila se "srednja klasa" konstatovano je tada, a guverner, kao i većina stanovništva, vrednost uporno iskazuje u uskoro nepostojećoj valuti.

Prema sadašnjim podacima, najveću deviznu štednju ima Raifajzen banka Jugoslavija. Za njom slede Vojvođanska banka, Komercijalna banka, Majkro fajnans banka Beograd i Delta banka. U najsvežijem izveštaju o stanju devizne štednje u Raifajzen banci piše da je položeni iznos dostigao bezmalo šezdeset miliona eura, što je dvostruko više nego pre mesec dana. Poverenje u banke lagano se vraća međ’ Srbe.

"Što se zamene za euro tiče, Raifajzen banka nudi nekoliko mogućnosti: oročenu štednju uz pripadajuću kamatu i bez provizije, zatim štednju po ‘viđenju’ uz obavezu nepodizanja pologa mesec dana, takođe bez provizije ali i bez kamate, i na kraju prostu konverziju uz proviziju koju preporučuje Narodna banka", objašnjava u razgovoru za "Vreme" Zoran Petrović, direktor sredstava u ovoj banci. "Klijenti se najčešće odlučuju na zamenu kroz štednju, konverzija u neku drugu valutu je zastupljena u zanemarljivom procentu ali je nepoznanica koliko će novca u bankama i ostati a koliko će kroz banku samo proći."

Banka nema službu koja bi obezbeđivala ulagača veće svote na putu od kuće do šaltera pa u šali preporučuju prenos novca "burek" metodom: novac u hartiju, takav paket u neupadljivu kesu pa hajd’ u banku.

"U sledećih nekoliko dana sve menjačnice će dobiti uputstva za konverziju: gde, kada i koliko novca mogu dobiti", kaže Ana Drašković, viši savetnik u kabinetu guvernera NBJ. "Provizija je fiksna i iznosi 0,9 odsto s tim što za oštećene novčanice može ‘klizati’ do 5 odsto, po vrlo preciznim kriterijumima."

Odbrojavanje je počelo a šta će biti – videće se. "Sve je u poverenju", poručuje guverner Dinkić.