U ponedeljak rano ujutru u Novom Sadu je pretučen dvadesettrogodišnji I. J. Ovog mladića je grupa nasilnika oborila na zemlju udarcima u glavu, a potom su ga tukli sve dok nije izgubio svest, nakon čega su se razbežali. Iako je I. J. ležao u nesvesti oko sat vremena, nijedan od sugrađana koji su prolazili nije prišao da mu pomogne. Ispostavilo se da je pretučeni I. J. homoseksualac, a povodom ovog slučaja reagovale su Novosadska lezbejska organizacija i Grupa za podršku gej muškarcima "Izađi", koje su od inspektora policije dobili objašnjenje da je reč o "nasilju na ulici".

Pomenute organizacije su potom izdale saopštenje u kome, između ostalog, pitaju "zašto niko nije prišao mladiću koji je skoro sat vremena bez svesti ležao na ulici" i "zašto građanke i građani Novog Sada ćute pred nasiljem na ulicama".

Pre samo dve nedelje u centru Beograda, takođe u ranim jutarnjim časovima, napadnuta je i nožem teško povređena dvadesetčetvorogodišnja A. Ž. Napadač je uhvaćen, ali istog dana i pušten na slobodu jer je maloletan. Prilikom posete povređenoj devojci, napadnutoj zbog LGBT obeležja na odeći, ministar policije Ivica Dačić je poručio da "država neće tolerisati nasilje i napad na bilo koga, po bilo kom osnovu". Ipak, pitanje je koliko je njegova poruka shvaćena ozbiljno jer je, u ležerno-šaljivom tonu i uz osmeh, dodao da "devojci nije potrebna zaštita", odnosno da će "morati da štite njega (napadača) od nje, kada izađe (iz bolnice)".

Nakon napada u Novom Sadu, teško da će ministar ponovo moći da se "našali" na ovaj način. Umesto toga, valjalo bi ova krivična dela najpre nazvati pravim imenom, jer nisu samo obično "nasilje na ulici", već (ne)dela učinjena iz punokrvne mržnje prema svakome ko je (u ovim slučajevima seksualno) drugačiji. S tim u vezi je i zahtev Gej strejt alijanse upućen Vladi prilikom protesta zbog povređivanja A. Ž., da se u srpsko zakonodavstvo uvede institut "zločina iz mržnje", kao i da se donese strategija protiv nasilja.

A kada je reč o okretanju glave i ignorisanju povređenog mladića bez svesti, tu Novosađani, nažalost, nisu drugačiji od većine ljudi. Decenijama je u socijalnoj psihologiji poznata pojava pod imenom "efekat prolaznika": prolaznici ne pomažu nekome kome je pomoć potrebna, uglavnom iz dva razloga – posmatraju druge i čine što i oni (ništa), ili osećaju "podeljenu odgovornost" – razmišljanje "što ja, a ne neko drugi". Poslednji, jeziv i duboko uznemirujuć primer za ovu pojavu je nesrećna dvogodišnja kineska devojčica: dva puta pregažena i ostavljena da leži na ulici, osamnaestoro ljudi prolazi i ne čini ništa da joj pomogne, a pomaže joj devetnaesta osoba – 58-godišnja čistačica ulica. Dete je umrlo nakon nekoliko dana u komi. Dvadesettrogodišnji I. J je, na svu sreću, živ.