Ako možete da se prisetite reklama za deterdžente Crni bik ili Mixal (Stigao je Miksal, Miksal, Miksal…) pretpostavljam da već odavno niste glavna atrakcija na plažama, ali ste zato živi dokaz da čovek svašta pamti mnogo duže nego što nam se to obično pripisuje. Nažalost, za uspeh na tržištu (ili u ljubavi kad smo već kod toga) nije dovoljno samo da vas neko pamti, jer, da jeste, Koka-kola više nikada ne bi morala da se reklamira. U najezdi novih proizvoda i novih ljudi, neophodno je da potencijalne potrošače stalno podsećate na sebe. I obrnuto: po onoj narodnoj Daleko od očiju, daleko od srca, ako prestanete da se promovišete po medijima, vaša krivična dela, afere i izjave polako će pasti u zaborav, prekriće ih nove afere, nova krivična dela koja će takođe polako da padnu u zaborav i tako u (izborni) krug. A ako neko baš i bude uhvaćen sa prstima u pekmezu ili na tuđoj poslaničkoj kartici – žalimo, radno vreme je prošlo, šalter za pritužbe je zatvoren! Ako šalter i radi – pardon, imamo poslanički imunitet. A ako mi ga i ukinete, pa ljudi smo, dogovorićemo se nekako.

Eh, lako je Koka-koli da nas stalno podseća na sebe, naročito što to radi na tako zabavan način. Ali, čik probajte da nekoga stalno podsećate na neprijatne stvari – začas ćete postati dosadnjaković, zlopamtilo, nadžak-baba, negativac… Kakvi ste to ljudi, pitaju se oni, kad nećete da gledate samo pozitivnu stranu. Ako na kasi čekate kusur ili nećete žvaku umesto kusura ili pitate na čiju štetu se zaokružuju one nebulozne cene izražene u nepostojećim banknotama (0,02 pare), iznerviraćete ne samo kasirku nego i kupce u redu iza vas. Ono što se u nekim zemljama smatra ustavnim pravima građana i potrošača i čije je kršenje krivično delo, kod nas se zove: Ajde, nemoj da zanovetaš! Doduše, u Srbiji je komplikovano uopšte se i pozivati na ustav jer se odmah upetljate u raspravu zašto bi neko poštovao žabljački, takoreći Slobin ustav ili Ustavnu, takoreći ničiju povelju. Te ako nećete sebe da dovedete u neprijatnu situaciju, bolje vam je da otćutite. E, a baš na tu vašu gadljivost prema neprijatnim situacijama i računaju oni koji vas u njih uvaljuju. "Što, pa zar ti baš sad treba ta knjiga (te pare)?", pitaju bez pardona pozajmljivači, a vama neprijatno što ste uopšte potegli pitanje duga. Kakav ste vi to čovek kad vam je stalo do vaših para? I do vaših prava i pravde uopšte? I dokle više to: gde su ti mladići i karadžići? Jedan je tu skoro bio na bazenu ako baš hoćete da znate. A i Marko i Mira su dobro, hvala na pitanju. Što da ofiramo gde su kad ih niko i ne traži – dobro, de, zbog one dečije igre sa testerom je glupo da dete poteže toliki put, evo pitajte njegovog čiku koji je potpisivao naloge za tuđe banke (kako – tuđe, kad su naše?) ili onu Čučuk-Borku što je hajdukovala noću po trezorima (samo je skoknula /kroz prozor banke/ da uzme karmin koji joj je u sefu ispao od iznenađenja kad je čula izborne rezultate).

Pih, bre, kakav smo mi to narod – one smo trpeli tolike godine i sve je moglo da im prođe, a sad smo našli da zakeramo. Premijer nam je lepo objasnio da nema neuspešnih izbora, već samo neuspešnih kandidata (slogan!) kao i da su prošli izbori propali jer su kandidati vodili negativne kampanje (vađenje!), ali smo mi i dalje nedokazani. Baš šteta što i narod nije smenjiva kategorija pa da se lepo raspišu izbori i izabere neki drugi narod.

Pa, srećan nam 5. oktobar.