Protekle nedelje RTS je potvrdio svoju nesretnu reputaciju jabuke razdora. Iako sagorela, pa zatim iz pepela vaskrsla, državna televizija ostala je ukleto vezana za ovdašnje političke sukobe. Vojvođanski Sinatra, alijas Nenad Čanak, sve sa štapom u ruci, održao joj je posmrtno slovo skidajući tablu RTS-a sa novosadske televizije. Potpuno netipično za jednog prečanina, usput je zapljunuo i opsovao, predajući suvenir-sat u ruke sopstvenog kandidata za glavnog urednika vojvođanske televizije. Odmah se pojavio novi logo televizije, sa sloganom dostojnim fan kluba Đorđa Balaševića – "ne lomite mi bagrenje". Skandal je zbunio ovdašnji Upravni odbor RTS-a, ali i gledaoce koji su lako mogli da shvate da cela priča u stvari i nema mnogo veze sa televizijom. Pitao sam se kako li će Vojvođani prihvatiti ponašanje gospodina Čanka, pa sam pažljivo pratio anketu u emisiji "UrbaNS" na TV B92. Tamo je jedan od građana pozdravio postupak "našeg Neše", što me uverilo da je gospodin Čanak definitivno postao lider. Kad te u Srbiji prozovu Šeki, Voja ili Điki, znaš da si na konju. Slučaj je hteo da upravo RTS ovih dana emituje seriju spotova pod zajedničkim nazivom "budi fin".

Pomalo naivno i anahrono, apeluje se da građani ne pljuju po ulici, da ne srču dok jedu ili da pijani ne sedaju za volan. U špici svakog spota čovek se oklizne na koru od banane (što je u Srbiji direktna asocijacija na Šešelja i Barovića), a poznate ličnosti nas mole da budemo fini. U izvesnom smislu, RTS je skočio pred rudu i počeo da popravlja druge pre nego što se sam doveo u red, ali dramski vodvilj sa pljuvanjem i psovanjem je ipak preoštra kritika. Da naš narod još ceni RTS pokazuju sindikati, koji daju ultimatum Vladi koji traje do početka Dnevnika u 19.30. Znači, u Srbiji se radni dan još uvek deli na vreme pre i posle Dnevnika. Posle deca idu na spavanje, a radnici u štrajk.

Sledeći skandal (bez njih izgleda ne može) vezan ja za BK televiziju. Prvo su se danima Vlada i Karići gađali saopštenjima oko poreza na ekstraprofit, a zatim su se Karići familijarno odselili. Usput, ne treba zaboraviti ni Željka Mitrovića koji se uključio u pomenutu prepisku, uglavnom u "Info topu", gde je čitano njegovo pismo ministru Đeliću. Ton je pratila slika direktora Pinka u odelu sa hemijskom u ruci i hartijom na stolu – ko fol sad mu piše. Tako su se dopisivali Tito i Staljin, Sloba i Amerikanci, starinski, bez elektronske pošte. Karići su me razočarali, jer taman je sve krenulo lepo. Hugo je dobio novu scenografiju na Ostrvu džungle, a u okviru svoje kampanje posetio je nekakav elitni klub za decu i roditelje, gde svira gudački orkestar, decu zabavlja mađioničar, a zakuska je bila – mašala (što bi rek’o muftija). Dosta je Hugu ove naše sirotinje, pa se okrenuo bogataškoj deci. Što se tiče kapetana Petrovića, Hugovog kompanjona sa svemirskim mobilnim telefonom, ispostavilo se da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze prema PTT-u, pa mu predstoji istraga.

Ove nedelje, Ruška Jakić proslavila je mali jubilej. Emisija o ljubavi i modi napunila je sedam godina i vreme je da se krene u školu. U specijalnom izdanju njeni uobičajeni gosti bili su pod maskama, a Ruška se odenula u kostim Lajze Mineli kao domaćica sopstvenog kabarea. Jedan od gostiju bio je i gospodin Jovan Marić (po sedamnaesti put), koji se ovom prilikom maskirao u belo lekarsko odelo. Čovek se maskirao u psihijatra, za razliku od naše čuvene spisateljke erotskih romana, koja je ovom prilikom bila Merilin Monro. Ovo šaroliko društvo lumpovalo je ceo sat, a iste večeri na Studiju B video sam pomenutog psihijatra kako mrtav ozbiljan diskutuje o psihološkim problemima izbeglih, prognanih i raseljenih lica, što je inače tema jednog naučnog simpozijuma održanog ovih dana u Beogradu. Ne volim mistifikovanje psihijatrije niti bilo koje druge struke, ali se pitam kakvom će nas maskom gospodin Marić iznenaditi sledeći put.