Na 180 strana punog kolora i sa cenom od 40 dinara, koja jedva da je pokrivala troškove štampe, ali sa samopouzdanjem koje je prkosilo svim regulama tadašnjeg tržišta, beogradski mesečnik "Status" je krenuo u osvajanje publike 13. jula 1998. godine.

Slaviša Lekić, glavni i odgovorni urednik "Statusa", danas kaže da se "‘Status’ kao i mnoge druge značajne stvari u istoriji Srbije desio – slučajno! Sa novcem tek za prvi broj, sa bezbroj obećanja o pomoći, a smutnim vremenima u kojima zbunjeni ljudi, paranoičnije nego je to normalno, sanjaju o tome da komšiji crkne – trud! Situacija u zemlji jeste bila loša, ali su ljudi okupljeni oko ‘Statusa’ odlučili da krenu manje lošim putem! To je bila lozinka. A moto se nije promenio do danas – NORMALNA KOMUNIKACIJA!" Lekić priča da su glavni aduti bili, pre svega: ekskluzivne teme, istraživačko novinarstvo, moderan dizajn, mladi i kompetentni novinari, "a onda i čvrsta vera da je procenat ljudi kojima je do normalnog života, a time i normalnih novina, ipak u porastu". Desilo se da je krajem te prve godine, a posle Uredbe i Zakona o informisanju, "Status" – utihnuo. Pojavio se opet u junu 2002. godine. "Bez namere da poput žonglera u areni zvanoj novinarstvo zapanjimo publiku spektakularnim akrobacijama; da ljude, narode i filozofije potcenjujemo ili precenjujemo; da stičemo ugled globalnog arbitra koji bi posredovao u sukobima ma koje dve suprotstavljene strane; da majmunski oponašamo i sledimo bilo čiju politiku i vraćamo se na prapočetke, okruženi dekorom novih idola i opsednuti nekakvim ‘višim ciljevima’ nastavili smo avanturu zvanu ‘Status’", objašnjava Lekić.