Krajem prošle nedelje objavljena je vest da izdavači naučnih časopisa ukidaju pristup literaturi naučnicima u Srbiji, zbog toga što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije izmirilo obaveze pretplate. Međutim, kako "Vreme" saznaje, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON), potpisali su 15. aprila ugovor o dobijanju 100 miliona dinara za finansiranje, čime bi ovaj problem trebalo da bude rešen.

KoBSON je oblik organizovanja biblioteka Srbije pokrenut 2001. godine na inicijativu vodećih naučnih biblioteka. Usluga je dostupna bez ikakve nadoknade svim korisnicima sa akademskog IP domena u Srbiji. Finansiranje projekta je do 2010. bilo u resoru ministarstva nadležnog za nauku, a od 2011. godine u finansiranje su se uključili Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstvo odbrane, koje u 2012. nije ispunilo svoje obaveze, objašnjavaju za "Vreme" u KoBSON-u.

Pregovori oko rešavanja finansijskih problema trajali su od kraja prošle godine. Najveći broj izdavača je na osnovu dugogodišnjih korektnih odnosa sa KoBSON-om produžio mogućnost pristupa svojim izdanjima za dodatna tri meseca. Nakon isteka tog roka, izdavači su počeli da ukidaju pristupe. Ovaj program zbog finansijskih obaveza ne trpi odlaganje odluke, a obezbeđivanje pretplata i potrebnih sredstava za usluge koje pružaju u KoBSON-u smatraju svojom obavezom.

"Problem sa finansijama smatramo rešenim", kaže za "Vreme" Biljana Kosanović, koordinatorka programa KoBSON. "Ne očekujemo neprijatna iznenađenja. Sada nas čeka primena novog zakona o javnim nabavkama. Izgleda da ćemo morati da raspisujemo tender za kupovinu elektronskih časopisa", objašnjava Kosanović.

Planirano je da se za KoBSON izvore potroši još oko sto miliona dinara, ali će ugovor o tome biti potpisan nakon završetka višemesečnih pregovora sa najvećim izdavačem Elsevierom. U toku je i intenzivno kontaktiranje stranih izdavača i obnavljanje pretplate.

U Društvu za promociju i populizaciju nauke (DPPN) smatraju da su problemi sa kojima se naučnici u Srbiji susreću posledica opšte nebrige za nauku i loših modela upravljanja ovim resorom.

"Mi smo jedina zemlja u Evropi gde ovaj posao obavlja Ministarstvo, a ne državna agencija ili fondacija. Dok smo imali nezavisno Ministarstvo nauke to je nekako i išlo, no ovom fuzijom sa ogromnim resorom bilo kakva mogućnost normalnog funkcionisanja se gubi", kaže za "Vreme" Milovan Šuvakov iz DPPN-a.

Kao preventivnu meru da do sličnog problema ne dođe u budućnost, u DPPN-u predlažu korišćenje drugih servisa. Takav je besplatni servisi ArXiV, koji je ograničen na oblasti matematike, fizike i računarske nauke, unutar kojih u pojedinim podoblastima autori u većem procentu postavljaju radove. Tu su i drugi slični servisi, kao i nov model, "otvoreni pristup" (open access), u kome naučnik koji objavljuje rad snosi troškove, a ne čitaoci.

"Postoje i inicijative za otvorenom naukom (open science), koje treba svakako podržavati i koje će, nadam se, rešiti i ove probleme. Sve su to stvari u povoju koje će vremenom menjati svet u kome naučnici žive i rade, ali trenutno zbog obima ili specifičnosti ne predstavljaju nešto što može da zameni potrebu za pretplatama", zaključuje Šuvakov.