Iako su prošle dve godine od usvajanja zakona koji regulišu oblast transplantacije organa, tkiva i ćelija u Srbiji, ne postoje precizni podaci koliko ljudi u Srbiji čeka transplantaciju.

Dobra vest je da bi do kraja godine Srbija mogla da ima još četiri donor bolnice. Naime, u narednih pet meseci trebalo bi da budu obezbeđeni neophodni uslovi – od opreme za utvrđivanje moždane smrti do koordinatora – osoba koje u najtežem trenutku razgovaraju sa porodicama – da i bolnice u Valjevu, Subotici, Zrenjaninu i Ćupriji budu uključene u Nacionalni program transplantacije.

Prema podacima Vojnomedicinske akademije, do početka ove godine potpisano je 55.000 donorskih kartica, a Srbiji je realno potrebno oko dva miliona donatora.

Da bismo bili rame uz rame sa zemljama poput Španije, Italije i Hrvatske (koja je po broju donora treća u svetu), potrebno nam je još vremena i širenja svesti o donatorstvu organa. Ipak, ohrabruje podatak da je za Srbiju prošla godina po ovom pitanju bila jako uspešna i da je naša zemlja u Jugoistočnoj regiji u odnosu na zemlje u okruženju prva po broju donora, ukoliko izuzmemo Hrvatsku. Zahvaljujući odlukama, odgovornosti i humanom gestu 17 porodica, u Srbiji je u ovoj godini bilo 17 donora, a spaseno 40 života. Urađeno je ukupno sedam transplantacija jetri i 33 transplantacije bubrega.

Direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja dr Danica Mihailović nada se da ćemo početkom sledeće godine dobiti informacioni sistem, koji će biti integrisan sa ustanovama, i da ćemo zaista u svakodnevnom kontaktu imati jedinstvene liste sa razmenom podataka kome je najneophodniji organ. "Suština liste upravo jeste, pored transparentnosti, i brže dolaženje do organa, jer organ treba da dobije onaj kome najviše odgovara", kaže dr Mihailović. U Srbiji se još ne rade transplantacije srca i pluća, a država nije pronašla način da pomogne onima kojima su te intervencije neophodne, a prema službenoj proceni, svakog momenta 100 građana čeka na transplantaciju srca. Dr Mihailović kaže da naši centri za kardiologiju trenutno definišu kriterijume i imaće obavezu da sve pacijente selektuju na nacionalnu listu, tako da ćemo do kraja godine imati i listu čekanja za transplantaciju srca. Direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja kaže da se radi i analiza stanja, odnosno procena opreme i kadra, a dalje aktivnosti jesu preduzete u cilju podizanja tih kapaciteta kako bi izvršili sve pripreme za transplantaciju srca. "Posle toga na nama je da odlučimo da li smo za neki tvining sporazum, ugovor sa stranom zemljom, što je brže, ili ćemo to sami razvijati, što je sporije, ali moramo biti realniji, to je jedan finansijski jeftiniji model", ističe dr Mihailović. "Broj kadaveričnih transplantacija pokazuje koliko je jedno društvo razvijeno", kaže ona, "međutim, ovo je oblast koja mora da se plati, jer pored medicinskog znanja traži i energiju, posvećenost, i ja se nadam da će Ministarstvo zdravlja zajedno sa Fondom ove godine usvojiti model jednog pravičnog finansiranja i ustanova koje su u donor programu a naročito zdravstvenih radnika koji učestvuju u Nacionalnom programu transplantacije."