U novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja, čiji nacrt bi trebalo da bude pripremljen do kraja godine, mogla bi da se nađe odredba po kojoj bi alkometar morao pokazati nulu, umesto dosadašnja 0,3 promila alkohola u krvi kod vozača koji ne žele da budu kažnjeni.

Međutim, ima stručnjaka koji su rezervisani prema ovom predlogu, ne zato što podržavaju vožnju u alkoholisanom stanju, već zato što bi moglo da dođe do greške, odnosno kažnjavanja vozača koji nisu uzimali alkohol.

Naime, stručnjaci smatraju da je pozitivno reagovanje na alkometar moguće zabeležiti i zbog uzimanja određene hrane, upotrebe tečnosti za ispiranje usta ili osveživača daha, pa čak i zbog povišenog nivoa "prirodnog", endogenog alkohola koji postoji u svakom čoveku. Poznavaoci ove teme upozoravaju da je ovaj endogeni alkohol kod nekih ljudi iz raznih razloga povišen pa čak i do te mere da ga registruje alkometar saobraćajne policije. To bi se, na primer, moglo desiti pacijentu obolelom od šećerne bolesti.

U Hrvatskoj je bilo sličnih predloga, ali je posle rasprave u javnosti dozvoljeno 0,5 promila alkohola u krvi. Osnovna polemika se vodila oko toga da se posle konzumiranja pojedine hrane, pa i upotrebe nekih lekova, može registrovati nizak nivo alkohola u krvi, što bi dovelo do nepravednog kažnjavanja vozača. Većina evropskih država ima ograničenje od 0,5 promila, neke zemlje čak 0,8 (Velika Britanija) dok Srbija i BiH imaju granicu od 0,3 promila. Nultu toleranciju na alkohol je uveo veoma mali broj zemalja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je još uvek veliki broj saobraćajnih udesa izazvan upravo vožnjom u pijanom stanju. Kod nivoa alkohola od 0,8 promila gotovo sve osobe pokazuju teškoće pri vožnji, a u sudskoj praksi se najčešće beleži koncentracija alkohola u krvi izvršioca saobraćajne nezgode sa procentom od 0,5 do 1,5 promila.