Za Lajkovac se ponajbolje čulo, upisan, u vreme Miloševića, kad bio ponajbolje Potemkinovo selo onoga narodnog režima, i Onoga Dragana Markovića. Ko i drugde, i ovde, te demokrate došle na vlast, i ko da se prevazilazilo takovo nasleđe. U tom i sveukupnom prevazilaženju i Lajkovcu se – u jubilarnoj, stotoj, godini varošice, koja nastala uz željeznički čvor – desili ti majski izbori. Bili i rezultati izbora, i po ti rezultati, i drugo sabiranje, vlast preuzela koalicija DSS-NS, SRS, SPS, sa 18 od 35 odbornika. Predsednik opštine post’o privatni preduzetnik Dušan Živanović, DSS.

Informativni bilten opštine Lajkovac na prvoj strani doneo sliku predsednika, biografiju i šta predsednik kaže. Piše da predsednik završio mašinsku školu, piše V stepen, piše da se bavio kreativnim radom iz oblasti mašinstva, i da o tome svedoči veliki broj objavljenih radova. Piše da deceniju i po radio u inostranstvu, da ima privatnu firmu koja radi po svim evropskim standardima, i piše, u naslovu, da rek’o, Želim mnogo da uradim. Poseban članak, sa slikom predsednika, informiše o velikodušnom gestu predsednika, prve dve plate odvojio i kupio tri tone brašna koje će podeli siromašnima. Ima i slika, i ostalo, šefa kabineta predsednika opštine. Milutin Ranković, završio srednju mašinsku, studirao ekonomski menadžment na BK univerzitetu, diplomirao na fakultetu za poslovne studije, piše, trgovinu na svetskoj berzi. Piše da od specijalističkih škola završio estradnu violinu i kino-operatersku školu, da je rukoproizveden u sveštenog drvorezbara, da se 25 godina bavi vajarstvom…

Novoj i takovoj vlasti dopalo da, u jubilarnoj godini, povodom gradske slave Ognjene Marije, organizuje Dane Lajkovca. I organizovana fudbalska utakmica, organizovan turnir u malom fudbalu, turnir u odbojci, bila izložba pčelara, bio folklor, bili koncerti. Bio i akademik Matija Bećković. Prvo pev’o hor, pa šef kabineta predsednika opštine Milutin pozdravio barjaktara među čuvarima srpskog jezika i vojvodu među pesnicima, pa Matija, jašta nego kako ume, govorio staru, i poznatu, i novu, i još poznatiju, tu antiglobalističku poeziju. Svi se složili da sve bilo mnogo uspešno plus poučno. Veče pred gradsku slavu, kad se u BG policija ganjala sa radikali i drugi narodnjaci, u Lajkovac bio koncert narodne muzike, orkestar tog Branimira Đokića, koji tezgu u Lajkovcu pretpostavio odbrani Karadžića, a ti solisti, Gordana Lazarević, Bora Drljača, Dobrivoje Topalović…

Poslednjeg dana višednevnih i uspešnih programa, sreda 30. jul, bila gradska slava. Velika sala zgrade opštine, domaćini, neki sa bedž tog Šešelja, gosti, i među njima neki sa bedž tog Šešelja, na zidu ikona svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Na stolu žito i vino, sveća u čiraku, svećnjaku, koji, sa likom Hrista, drvorezbario šef kabineta Milutin. Sve pozdravio predsednik Živanović, naglasio da je u ovom domu i prvi put slavski kolač prerezao vladika Milutin. Sve pozdravio i šef kabineta Milutin, a onda se, po rasporedu i svakom protokolu, selo u fijakere, sa ti konji, i otišlo na taj slavski ručak.

D.T.

05/08/2008

Rešiti slučaj Kovačević

Miladin Kovačević, optužen za prebijanje Brajana Štajhnauera, do 1. avgusta (roka koji je utvrdio Stejt department) nije se pojavio na saslušanju povodom tog slučaja u SAD. Njegovo nepojavljivanje je postalo zgodan povod da američki senator Čarls Šumer od Kongresa zatraži da razmotri pomoć od 50 miliona dolara koju SAD dodeljuju Srbiji. Demokratski senator iz države Njujork "trenutno izučava koja je spoljna pomoć koju bi bilo najefikasnije ukinuti kako bi se izvršio maksimalan pritisak", a odluku će doneti u septembru. Šumerovim pretnjama se pridružila i njegova partijska drugarica Hilari Klinton. Iako nije želeo da komentariše predlog senatora Šumera, portparol Stejt departmenta Gonsalo Galjegos je na redovnom brifingu za novinare u Vašingtonu rekao da američka vlada veoma ozbiljno shvata ceo slučaj i da se nada da će nastaviti da sarađuje sa vlastima u Beogradu na njegovom rešenju. "Vašington je veoma jasno objasnio diplomatama srpske ambasade u SAD da je reč o pojedincu koji bi trebalo da bude izveden pred američko pravosuđe", rekao je Galjegos. "Takođe im je rečeno", dodao je, "koliko je to važno za SAD i u kojoj meri se to uzima ozbiljno." Ministarstvo pravde Srbije do 5. avgusta nije dobilo bilo kakav zahtev nadležnih organa SAD povodom slučaja studenta Miladina Kovačevića. Ministarstvo, ipak, smatra da je od izuzetnog značaja da se slučaj Kovačević okonča u najskorije vreme.

J. L.

31/07/2008

Eskadrila starih vazduhoplova

Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva i aeroklub Galeb uz Ministarstvo odbrane kao pokrovitelja predstavili su 31. jula, dva dana pred Sv. Iliju, vazduhoplovnu slavu i dan roda avijacije, projekat pod nazivom "Eskadrila starih vazduhoplova". Projekat predviđa osposobljavanje – restauriranje i vraćanje u letno stanje – godišnje po jednog tipa vazduhoplova domaće konstrukcije koji je povučen iz operativne upotrebe i "otišao u penziju" u cilju očuvanje bogate tradicije vazduhoplovstva na prostorima bivše Jugoslavije. Ideja o "letećem muzeju" nije nova. Od kraja devedesetih, piloti beogradskog aerokluba Galeb su prikazujući avione "galeb G2", "kraguj" i "utva 66" na aeromitinzima u Srbiji i Crnoj Gori i širom Evrope preneli poruku da, kako je to u jednoj prilici slikovito rekao nekadašnji upravnik Muzeja, "ni mi nismo tikve bez korena". Ono što jeste novo i veoma pozitivno iz perspektive bivših, sadašnjih i budućih vazduhoplovaca i poštovalaca avijacije, jeste to da je država izgleda odlučila da stane iza projekta. Ovakav oblik – neko će reći žive istorije, a neko nostalgije – prisutan je i u svetu pa tako pojava restauriranih letelica iz perioda od pre 50 ili više godina na manifestacijama izaziva neretko više pažnje od onih najmodernijih.

Igor Salinger