Druga polovina juna je i vreme odbija da bude onakvo kako bih očekivala; kiša je, ali ja sam u Pragu, ipak uživam i čekam Nove Hrady mesto u kojem će se održati seminar Tai Chi Chuana pod vođstvom sensei Mario Topolšeka, čoveka koji je prvi doneo ovu veštinu u Jugoslaviju i tako nam omogućio da upoznamo ovaj način opuštanja.

Na putu do Novih Hrady već sami prizori priroda sa mnoštvo malih jezera opuštaju čoveka koji je došao iz sivila i ludila dvomilionskog grada. S nestrpljenjem očekujem da počnem sa vežbanjem koje će trajati nedelju dana, i već unapred znam da ću žaliti što nije trajalo duže.

Prvi dan. Jutro. Šest i trideset. Počinjemo s vežbanjem. Vreme će nas poslužiti koji dan kasnije, ali sada smo svi željni vežbanja radi njega samog i učenja nečeg novog. Polako zaboravljam na svu nerozu sa kojom sam došla, nezadovoljstvo, probleme… kao da sam ih poslala nazad u Beograd; ali, suočavam se sa novim nemogućnošću da izvedem pokret kako treba i opustim se ipak, dovoljno jaka volja i upornost uradili su svoje, u jednom trenutku, relax i počinjem da uživam u pokretu. Ne važi li ovo za sve?

Nedelju dana je proletelo u prelepom vežbanju. Osvrćem se za njima i shvatam da sam gotovo sve vreme bila opuštena, bez problema i nepotrebnog analiziranja svake sitnice oko sebe, zapravo zaista srećna i smirena. Povratak traje trinaest sati i ja stižem u moj Beograd. Volim ga, ali mnogo je siv i zapušten. Napetost i tenzija osećaju se na svakom koraku. Osećam da mi se ruši mir koji sam gradila predhodnih nedelju dana, ali subotom na Kalemegdanu vežba se Tai Chi. To bi bio moj predlog za opuštanje u vremenu i na mestu kada su nam duh i telo pod raznim pritiscima i opuštanje je svakome potrebno. Tai Chi Chuan veština je (umetnost, da budemo precizniji) duha i tela. Pošto bi svako trebalo da se na neki način posveti svom duhu i telu, moj izbor je Tai Chi jer je dobar za telo: smiruje nervni sistem, pojačava cirkulaciju krvi, usavršava koordinaciju pokreta, ali i za duh koji se opušta, smiruje i raduje kada, barem u toku vežbanja, odstranimo svakojake misli i zaboravimo na probleme.

Prema legendi, u 13. veku Chan San Feng je posmatrao jednu borbu ždrala i zmije i, budući fasciniran kružnim kretanjem i izbegavanjem pravolinijskih napada oba učesnika borbe, napravio Tai Chi. Koliko će nama trebati da shvatimo i osetimo to isto?