U Belegišu, malom vojvođanskom mestu na pola sata vožnje od Beograda, postoji odlično snabdevena radnja koja se, sudeći bar po natpisu na nadstrešnici, zove: "Ovde sam. Deki". Na obaveznom računu koji dobijete, posle: "Hvala i dođite nam opet", piše još i: "Ljubi vas Deki". Pa navratite, ako se nekad uželite da vam se neko ovako starovremenski zahvali na poverenju, vremenu, novcu… Ili, ako ste ljubitelj drugačijeg tretmana – uključite televizor i gledajte reklame (ili političke emisije, ako ste baš perverzni). Tamo vas neće tretirati kao da ste posebni, kao da ste interesantni i još uvek poželjni. Neće vam se udvarati. Neće biti zadivljenih očiju u kojima biste mogli da se ogledate i da se dopadnete sebi. Neće biti nikoga zbog koga biste poželeli da se trudite i još jednom budete bolji i zanimljiviji nego što to obično jeste. Što se njih tiče, već smo odavno u braku i šta sad tu više ima da nas zavode. Znamo se, naši smo. Pokazali smo se u najgorem svetlu i nema razloga da se lažemo. Oni nas poznaju skroz na skroz. Videli su nas u najintimnijem izdanju, ujutro, pre nego što operemo zube, videli su nas sa masnom kosom, viklerima, dok se češemo po nepristojim mestima, ušli su posle nas u WC. Magija je nestala.

A i ko bi nam se pa udvarao kad se malo bolje pogledamo. Jer, kad se sve sabere, ispade da nas žena ima dve vrste: one koje histerišu jer ne izgledaju dovoljno dobro i one koje histerišu jer im veš nije dovoljno beo. I samo jedna vrsta muškaraca – ona koja ispija pivo i kao takva je savršen par sa onim histeričnim iz malopređašnje reklame jer im sedativno dejstvo piva omogućava da ih trpe. A pošto te, bajo, znamo ko staru paru, u reklamu za pivo stavićemo ti i meze – mnogo golog ženskog mesa pod sloganom: "I nevaljali dečaci imaju svog Deda Mraza".

Mada, ruku na srce, ima nas i emancipovanih muškaraca. Eto, na primer, oni momci koji u bioskopu ili na pokretnim stepenicama zaskaču devojku samo da bi je pitali čime pere bluzu (ljubi ih tata!), na šta ona spremno izvadi buteljku deterdženta iz tašne. Normalno, svaka žena koja drži do sebe nosi buteljku deterdženta sa sobom, jer žena bez deterdženta je žena bez filozofije, je l’ tako.

Oni drugi, manje emancipovani, jure žene da bi im uvalili deterdžent za sudove koji, mo’š misliti, pere dvanaest hiljada tanjira. To je stvarno velika prednost, samo ako vam sapunica izdrži nekoliko godina koliko vam treba da skupite tolike tanjire. Moram da pitam da l’ treba da menjam ulje i svećice na svakih pet hiljada ili da čekam generalnu, boga ti poljubim.

Posle se čudimo što nas pomori "bela kuga". Treba da smo srećni ako uopšte još možemo da upražnjavamo ono što obično prethodi dobijanju dece. Kloniranje mu dođe još i najprihvatljivija opcija. Stvarno, ko bi se još zaljubio u nas?

Ako su vam potrebni prigodni datumi – evo vam jednog zgodnog za vežbanje. Na Svetog Valentina, osvrnite se oko sebe. Vidite imate li nekoga zbog koga biste poželeli da se potrudite i da se opet dopadnete sebi. Da vas podsetim: to je onaj osećaj u stomaku koji vas naglo preseče – kao kad vam odjednom sine da ste zaboravili da uradite nešto jako važno.

Pljunuti mi

I nevaljali dečaci imaju svog Deda Mraza

U Belegišu, malom vojvođanskom mestu na pola sata vožnje od Beograda, postoji odlično snabdevena radnja koja se, sudeći bar po natpisu na nadstrešnici, zove: "Ovde sam. Deki". Na obaveznom računu koji dobijete, posle: "Hvala i dođite nam opet", piše još i: "Ljubi vas Deki". Pa navratite, ako se nekad uželite da vam se neko ovako starovremenski zahvali na poverenju, vremenu, novcu… Ili, ako ste ljubitelj drugačijeg tretmana – uključite televizor i gledajte reklame (ili političke emisije, ako ste baš perverzni). Tamo vas neće tretirati kao da ste posebni, kao da ste interesantni i još uvek poželjni. Neće vam se udvarati. Neće biti zadivljenih očiju u kojima biste mogli da se ogledate i da se dopadnete sebi. Neće biti nikoga zbog koga biste poželeli da se trudite i još jednom budete bolji i zanimljiviji nego što to obično jeste. Što se njih tiče, već smo odavno u braku i šta sad tu više ima da nas zavode. Znamo se, naši smo. Pokazali smo se u najgorem svetlu i nema razloga da se lažemo. Oni nas poznaju skroz na skroz. Videli su nas u najintimnijem izdanju, ujutro, pre nego što operemo zube, videli su nas sa masnom kosom, viklerima, dok se češemo po nepristojim mestima, ušli su posle nas u WC. Magija je nestala.

A i ko bi nam se pa udvarao kad se malo bolje pogledamo. Jer, kad se sve sabere, ispade da nas žena ima dve vrste: one koje histerišu jer ne izgledaju dovoljno dobro i one koje histerišu jer im veš nije dovoljno beo. I samo jedna vrsta muškaraca – ona koja ispija pivo i kao takva je savršen par sa onim histeričnim iz malopređašnje reklame jer im sedativno dejstvo piva omogućava da ih trpe. A pošto te, bajo, znamo ko staru paru, u reklamu za pivo stavićemo ti i meze – mnogo golog ženskog mesa pod sloganom: "I nevaljali dečaci imaju svog Deda Mraza".

Mada, ruku na srce, ima nas i emancipovanih muškaraca. Eto, na primer, oni momci koji u bioskopu ili na pokretnim stepenicama zaskaču devojku samo da bi je pitali čime pere bluzu (ljubi ih tata!), na šta ona spremno izvadi buteljku deterdženta iz tašne. Normalno, svaka žena koja drži do sebe nosi buteljku deterdženta sa sobom, jer žena bez deterdženta je žena bez filozofije, je l’ tako.

Oni drugi, manje emancipovani, jure žene da bi im uvalili deterdžent za sudove koji, mo’š misliti, pere dvanaest hiljada tanjira. To je stvarno velika prednost, samo ako vam sapunica izdrži nekoliko godina koliko vam treba da skupite tolike tanjire. Moram da pitam da l’ treba da menjam ulje i svećice na svakih pet hiljada ili da čekam generalnu, boga ti poljubim.

Posle se čudimo što nas pomori "bela kuga". Treba da smo srećni ako uopšte još možemo da upražnjavamo ono što obično prethodi dobijanju dece. Kloniranje mu dođe još i najprihvatljivija opcija. Stvarno, ko bi se još zaljubio u nas?

Ako su vam potrebni prigodni datumi – evo vam jednog zgodnog za vežbanje. Na Svetog Valentina, osvrnite se oko sebe. Vidite imate li nekoga zbog koga biste poželeli da se potrudite i da se opet dopadnete sebi. Da vas podsetim: to je onaj osećaj u stomaku koji vas naglo preseče – kao kad vam odjednom sine da ste zaboravili da uradite nešto jako važno.