Iskustvo pokazuje da odgovorno i znalački pisati o Balkanu danas nije nimalo lakše no nekad.

Projekat izdavačke kuće Clio čiji je cilj objavljivanje posebnih istorija susednih balkanskih naroda podstakao je organizovanje serije razgovora o novim putevima pisanja istorije Balkana, pa i o potrebi njenog redefinisanja. U žiži interesovanja nesumnjivo su dve zanimljive knjige koje je nedavno objavio ovaj beogradski izdavač – "Istorija Balkana" Stevana K. Pavlovića i "Albanci" Petera Bartla. Prvi u nizu predviđenih susreta planiran je u saradnji sa Gete institutom iz Beograda, a neposredni povod je dolazak u Beograd autora knjige "Albanci", minhenskog profesora i poznatog svetskog albanologa Petera Bartla.

Gete institut će 6. i 7. decembra biti domaćin više manifestacija, predavanja i diskusija posvećenih temama pisanja istorije Balkana i posebno odnosima Srba i Albanaca na ovim prostorima. Pored gostiju iz Nemačke i Austrije, očekuje se dolazak balkanologa iz Grčke, Bugarske i Makedonije, koji će, zajedno s nekolicinom profesora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, učestvovati u predviđenim razgovorima. U petak 7. decembra održaće se okrugli sto pod nazivom "Shvatanje istorije na Balkanu". Zamisao organizatora skupa jeste da okupi znalce Balkana različitih profila koji bi razgovarali o predstavama balkanske prošlosti, o odnosima između mitova i stereotipa, o klišeima istorijskog mišljenja, načinima sagledavanja zajedničke prošlosti i perspektivama saradnje na balkanskim prostorima.

Početkom iduće godine očekuje se dolazak u Beograd profesora Stevana Pavlovića i Ričarda Kloga, autora čije su knjige o istoriji Balkana i Grčkoj u novo doba takođe objavljene u izdanju kuće Clio. Serija predviđenih razgovora trebalo bi da se nastavi povodom posete direktora Sorbone Žorž-Anrija Sutua našem gradu i izdanja, u istoj biblioteci, njegove čuvene knjige "Neizvestan savez", koja govori o nastanku Evropske zajednice. Biće to prilika da se, u saradnji sa francuskim i nemačkim kulturnim centrima, organizuje izložba o rađanju nove Evrope. Istovremeno, biće to i podsticaj razgovorima o perspektivama i izgledima našeg uključivanja u zajednicu evropskih naroda. Ili, u najmanju ruku, pogled i predlog za razmišljanje koji nam istoričari upućuju kada je reč o nekim od suštinskih dilema ovog trenutka.