U sveže predvečerje, prošlog utorka 19. juna, najtraženiji čovek na svetu, Džulijan Asanž, ušetao je u Ambasadu Ekvadora u centru Londona.

Osnivač Vikiliksa uhapšen je decembra 2010. godine i od tada je vreme provodio u kućnom pritvoru na bajkovitom imanju od oko 260 hektara u blizini istočne obale Engleske. Raskošna kuća i imanje su u vlasništvu Asanžovog prijatelja i obožavaoca Vona Smita, proslavljenog snimatelja, koji je zabeležio retke slike ulaza američkih snaga u Irak, a zamalo je izbegao snajper dok je izveštavao sa Kosova.

Kućni pritvor i uslovi kaucije od 315.000 funti obavezivali su Asanža da tokom noći, između 22 sata uveče i osam časova ujutru, bude kod kuće. Njegovo kretanje je praćeno pomoću elektronske narukvice, ali je Asanž bio slobodan da daje intervjue ili čak da bude domaćin u tok-šou emisiji.

U Ambasadu Ekvadora Asanž je došao da traži azil; on tvrdi da je progonjen i da mu preti izručenje u Sjedinjene Američke Države u kojima se smrću kažnjavaju špijunaža i pobuna.

Dvadesetak dana ranije Vrhovni sud Velike Britanije doneo je odluku da Asanž može biti izručen Švedskoj, što bi se verovatno desilo početkom jula. U Švedskoj ga traže zbog optužbi – koje Asanž negira – da je seksualno napastvovao dve žene. Posle tog suđenja, Švedska bi Asanža po hitnom postupku isporučila u SAD. Tamo ga traže zato što je Vikiliks od novembra 2010. godine pa u narednih skoro godinu dana objavljivao stotine hiljada američkih diplomatskih depeša označenih kao državna tajna – prepiske američkih ambasadora širom sveta sa Stejt departmentom. Osim toga, Vikiliks je i ranije objavljivao poverljive izveštaje američke vojske o ratovima u Iraku i Avganistanu, a nastavio je svoj posao čak i kad je Asanž uhapšen u decembru 2010.

Ekvador je (ne)zvanom gostu najpre obećao brzu odluku o zahtevu za azil, ali, kako stvari stoje, ova situacija u kojoj Asanž živi u Ambasadi, mogla bi da potraje danima, nedeljama, pa i mesecima. No, Asanž je navikao da obitava po tuđim kućama – od osnivanja Vikiliksa uglavnom spava na tuđim kaučima.

Ekvador je Asanžu još 2010, u jeku objavljivanja Vikiliksovih depeša, ponudio gostoprimstvo, ali je predsednik ove južnoameričke države Rafael Korea nekoliko dana kasnije ispravio svog ministra spoljnih poslova i rekao da ne odobrava ponudu datu Asanžu. Asanž ipak verovatno zna nešto više: azil nije ekspresno odbijen, konsultacije su u toku (razgovara se i sa Velikom Britanijom), a ambasadorka Ekvadora u Londonu Ana Alban vratila se u Kito da bi o odluci razgovarala sa predsednikom Koreom.

U međuvremenu, mediji spekulišu kako bi Asanž, ukoliko dobije azil, uopšte uspeo da se ukrca na avion. Onog momenta kada napusti Ambasadu, bez obzira na odluku, britanska policija ima pravo da ga uhapsi.