Sada bi se moglo reći da je poduhvat gradnje piramida pre oko 5000 godina bio ondašnji oblik javnih radova, na koje se u zemlji Srbiji u ovoj krizi uveliko računa.

Arheološka istraživanja u poslednjih pola veka pokazuju da su radnici, od najprostijih nosača peska, kamena, zemlje i vode, preko nadzornika, klesara, kamenorezaca, crtača i slikara, do pisara, arhitekata i majstora zidarstva – bili uredno plaćani. Iz vremena egipatskog Novog kraljevstva (XVI–XI vek stare ere) detaljno je istraženo nekoliko radničkih naselja, u kojima je svaka porodica imala na raspolaganju tipski stan površine oko 75 m².

Radničke porodice primale su platu u žitaricama i hrani. Dobijale su oko 8,5 kg ribe mesečno; meso je bilo ređe na jelovniku i ima podataka da su se porodice udruživale u gajenju jednog grla stoke koje bi potom delile. Meso, so i koža ulazile su u platu radnika kao "nagrada". Jednoj porodici dnevno je pripadalo oko pet kilograma, a "mlad muškarac" bez porodice sledovao je mesečno oko 60 kg žitarica.

Izgleda da su staroegipatski radnici osim pomenutih "društvenih" stanova i relativno pristojne plate imali i – osmočasovno radno vreme. Pre i posle niko im nije branio da rade "sa strane". Štaviše, zabeleženo je i da su dosta često štrajkovali, da su ih u tome podržavali nadzornici – i policija! Pa nije čudno što im se i Ramzes II udvara: "Dajem mnogo ljudi da vas brane od nemaštine: ribare da vam donose ribu, vrtlare da vam gaje povrće. Naređujem da se na grnčarskom točku prave posude za vodu koja će vas hladiti leti. Za vas Gornji Egipat putuje u Donji, i Donji Egipat u Gornji, nebrojene količine pšenice, ječma i pasulja…"