Pošto je prethodna Srbija svoje podaničko, trapavo i osramoćeno sudstvo ostavila u ritama, demokratskoj Srbiji predstoji da ga obnovi i učini ga nezavisnim, pravednim i efikasnim.

Prvi koraci su već učinjeni: stavljene su van snage odluke o neustavnom razrešenju većeg broja sudija; izabrani su novi predsednici u osamdesetak opštinskih, privrednih i okružnih sudova; i izabran je novi predsednik Vrhovnog suda Srbije; dnevna politika je prestala da izdaje "radne naloge" sudovima; udruživanje sudija više nije "zabranjena delatnost"; prestale su podele sudija na podobne i nepodobne, patriote i nepatriote, demokrate i nedemokrate; polako sazreva svest o potrebi lustracije u sudstvu.

Svi se javno zalažu za nezavisnost sudstva. Ali, zalaganja su uglavnom retorička. Da bi postala uverljiva, moraju biti iskrena. A često nisu. Jer, kako se inače može objasniti: da ustavni sudovi ne funkcionišu, da sudovi i dalje ne ostvaruju uticaj na izbor predsednika suda, da u mnogim sudovima i dalje postoje sudije u nejasnom svojstvu vršioca dužnosti predsednika suda, da su plate u sudstvu i dalje niže od plata u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, da je jedan ministar bio nesrećan što sudovi još nisu postali DOS-ovi (rekao je "naši"), pa da hapse kad bi i kako bi on hteo, da je jedan ambasador znao da će Milošević biti uhapšen dvadeset dana pre sudije koji je tu odluku doneo, da je jedan predsednik vlade znao da Milošević neće biti uhapšen sve dok on bude na tom mestu, da je jedan guverner rešio da smeni jednog vršioca dužnosti predsednika suda zato što je ovaj doneo pogrešnu odluku, da se jedan general razbesneo što je jedan istražni sudija ukinuo pritvor nekim ljudima, da je jedan policijski kapetan obećavao učiniocima neotkrivenih zlodela da će biti blaže osuđeni ako se sami prijave, da je jedan bliski saradnik šefa države saopštio novinama a ne nadležnom pravosudnom organu da postoje pouzdani dokazi o sprezi vrha vlasti sa organizovanim kriminalom, da je ugledni sudija Ustavnog suda Srbije, uprkos ništavosti razrešenja koja se vidi "iz aviona", još na evidenciji Zavoda za tržište rada. I tako dalje.

Aprila ove godine Ministarstvo pravde je obrazovalo radnu grupu za izradu celovitog zakona o sudovima i sudijama. Pripremljena je radna verzija ovog zakona, povodom koje je Društvo sudija Srbije organizovalo javnu raspravu o reformi sudstva. Skupovi su održani u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru. Trebalo je da budu održani još u Nišu, Zaječaru i Vrhovnom sudu, pa da radna grupa sastavi konačnu verziju koja bi poslužila Vladi da utvrdi predlog zakona. Međutim, Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije neočekivano je prema reformi krenula – prečicom. Predložila je Narodnoj skupštini četiri zakona, "drobeći" jedinstvenu materiju sudske vlasti. Prečica prekida komunikaciju sa javnom raspravom jer "preskače" mišljenja, sugestije, primedbe i predloge sudija. Stoga se lako može desiti da sudstvo, kao i mnogo puta ranije, bude zaobiđeno u oblikovanju sudske vlasti. Ovoga puta zbog političkih deoba u vladajućoj koaliciji.

Gospodo političari, nemojte se prema sudstvu odnositi kao prema lopti u igri na male golove. Ako ste se već podelili na "dva golića", kupite pravu loptu i igrajte po pravilima. Nije fer da od sudstva u ritama pravite krpenjaču.