Ako je verovati spikeru, nova nagradna igra Koka-Kole nudi nam "totalno seksi nagrade" koje su, verovali ili ne – auto i kartica neke banke. Živeli sponzori! Živele sponzoruše! Ua Mali princ! Slobodno batalite sve one žvake za ufur koje ste godinama uvežbavali, manite se nepotrebnog šarma, zaboravite peripetije sa predigrom i urbane legende o G tački – sve je to aut! Auto i kartica su totalno seksi! Ne vaš zavodljivi osmeh niti šale koje prigodno prosipate okolo, ne ni vaš donji veš koji onoliko platiste (kao ceo školski pribor za dete), nije to ni onaj ovlašni dodir kojim prenosite struju, ni misteriozno ćutanje, niti to što trujete pogledom i obarate poljupcem i što se predajete potpuno kao da vam je svaki put prvi. Ništa od toga nije totalno seksi. Ali zato jeste nov auto. Pa još ako vam se posreći i druga nagrada pa da mahnete i plastičnom karticom… Totalno seksi na kvadrat.

Dobro, ne poričem da ima i takvih. Bašte kafića ispred garaže na Obilićevom vencu su stalno pune – kao što pametno reče moja drugarica Vesna kad sam zgranuto pitala zašto bi iko tu sedeo i sisao auspuhe – to je najbolji način da snimiš ko vozi kakva kola. S druge strane, vozači dobrih kola se ne libe ni da kolima zađu među stolove, tek da budu sigurni da su ih ostali dobro zapazili. Dakle, nije pitanje da li ima i takvih nego – da li vi to propagirate. Jer, jedno je ako kažete da su u pitanju vredne ili kakve već nagrade, a sasvim drugo ako im date epitet: totalno seksi. Šta da mislim o vama? Da ste u pubertetu ili dubokom emotivnom zaostatku u razvoju? Ili to mislite o meni pa mi auto i karticu poturate kao totalno seksi.

Stvarno, kome se oni obraćaju? Da li ponuda važi i za muškarce i za žene? Da li je i žena seksi ako vozi nov auto i maše plastičnom karticom? Ili je to afrodizijak koji deluje samo na žene i to na strejt žene, te je nagradna igra namenjena isključivo strejt muškarcima? U ovom slučaju bi izgubili šezdesetak odsto kupaca, što ne verujem da je bio cilj.

Kad pravite reklame vi dobijate jedinstvenu mogućnost o kojoj svi drugi autori mogu samo da sanjaju – dobijate mogućnost da vaše delo vide milioni ljudi i to više puta dnevno u dužem vremenskom periodu. I još budete plaćeni za to. Pa, malo li je? Za uzvrat, trebalo bi da osećate nekakvu odgovornost. Naravno, niste Dositej Obradović, ali definitivno imate priliku da utičete na mišljenje, raspoloženje, odluke makar nekog promila gledališta. I odgovorni ste za to. I nije nikakvo opravdanje da radite zbog para ili, još gore: da samo radite svoj posao. U ruševinama RTS-a ostadoše ljudi koji su samo radili svoj posao mada je bilo dovoljno indicija da ne treba da ga rade, ako ne ranije, a ono makar te večeri.

Jadan od magova reklamnog biznisa rekao je da je pravljenje reklama kao atomska energija – na vama je hoćete li je upotrebiti za uništenje ili lečenje. Priručnici za pisce idu korak dalje – oni vas obavezuju da uvek imate u vidu da će vaš tekst možda čitati i neko ko baš u tom trenutku donosi važnu odluku o životu i smrti. Pa svaka učiteljica, svaki roditelj će vam posvedočiti koliki uticaj ima reč koju izgovore, čak i kada to ne žele. A mi ipak i dalje laprdamo kao da smo političari.