"U članstvo Evropske unije neće biti primane države koje imaju visok stepen korupcije", rekao je na otvaranju Pete regionalne konferencije za Centralnu i Istočnu Evropu i Centralnu Aziju – "Saradnjom protiv korupcije"28. oktobra, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer.

Na skupu je, osim toga, rečeno da se u mnogim zemljama regiona veruje u isplativost korupcije zbog toga što se počinioci ne kažnjavaju. Za uspešnu borbu protiv korupcije treba obezbediti neselektivno i efikasno vođenje krivičnih postupaka. Međutim, stroge kazne i brzi postupci za krivična dela povezana sa korupcijom ne mogu u potpunosti da reše problem, kaže za "Vreme" Goran Ilić, zamenik Republičkog tužioca i predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije. "Najbolji primer je Kina gde se izriču i smrtne kazne za korupciju, ali nivo korupcije je, uprkos tome, veoma visok."

Što se evropske prakse tiče, za Srbiju najznačajnija mogu biti iskustva EU zemalja koje su prošle tranziciju: Bugarske, Češke i Mađarske. Međutim, i njihova iskustva su različita. Prijem Bugarske u EU nije doveo do toga da se stepen korupcije u toj zemlji znatno smanji, a Češko zakonodavstvo, koje je u velikoj meri usklađeno sa međunarodnim standardima za suzbijanje korupcije, nije uspelo da spreči podmićivanje u zdravstvu koje je u Češkoj, kako Ilić navodi, uobičajena stvar.

Efikasno suzbijanje korupcije je stvar sistema i zahteva vreme. Protiv nje se treba boriti preventivno, treba obezbediti javnost rada organa vlasti, sprečiti monopolsko ponašanje, osigurati fer konkurenciju i sl. Ilić smatra da je najvažnije obezbediti punu samostalnost svim organima koji se bave prevencijom, otkrivanjem i procesuiranjem korupcije. "Nije dovoljno proglasiti neko telo samostalnim, ako način izbora organa tog tela nije u funkciji obezbeđenja samostalnosti. Osim toga, važno je u te organe birati ljude od integriteta. Svakako bi trebalo ozbiljno primeniti preporuku Međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije (GRECO) o tome da Srbija treba da obezbedi sistem da osobe koje sa dobrom namerom prijavljuju događaj koji izaziva sumnju na korupciju – a ispostavi se da nisu u pravu – ne budu predmet revanšizma u svojoj sredini."

Konferenciju o borbi protiv korupcije organizovalo je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. U radu konferencije učestvovalo je više od pedeset tužilaca iz osamnaest zemalja, što je čini najbrojnijim međunarodnim skupom u istoriji srpskog tužilaštva. Od 27. do 30. oktobra održano je preko dvadeset prezentacija iz Severne i Južne Amerike, Evrope i Azije. Osim predstavnika 150 svetskih tužilačkih organizacija, konferenciji su prisustvovali i generalni sekretar Svetskog udruženja tužilaca, predsednik Evropskog udruženja sudija kao i mnogi drugi tužioci, među kojima je bio i jedan od tužilaca koji vodi finansijsku istragu protiv Čarlsa Tejlora, afričkog diktatora, u Srbiji poznatog po tome što je manekenki Naomi Kembel poklonio crne dijamante.