Kada se pojedu poslednje novogodišnje sarme i ostanu samo koske od božićne pečenice, po pravilu, završe se i reprize novogodišnjeg programa. Ove godine, ruku na srce, program je uglavnom kvario apetit. No, sudeći po tome kako je počelo, očekuju nas i izvesne inovacije.

RTS je konačno promenio svoj znak, tako da umesto stilizovanog satelitskog tanjira i trobojke imamo nešto uvećane brojke 1, 2 i 3. Priznajem da mi je promena prijala (zanima me mišljenje gospodina Nenada Čanka, koji voli polemike o simbolici), ali promena se vidi i u Dnevniku RTS-a koji je upeglan, dinamičan i konačno liči na informativnu emisiju. Pojavili su se i novi voditelji (uglavnom sa Studija B), tako da se polako gube spoljna obeležja TV Bastilje. Videćemo koliko traje kolektivno pamćenje informativnog zuluma i da li je moguće vratiti poverenje u državnu televiziju.

Novi dizajn imaju i vesti na Studiju B, gde moju pažnju po pravilu privlače novinari iz redakcije, koji se u drugom planu šetkaju iza voditelja, telefoniraju i pijuckaju kafu. Dakle, ako su vam vesti dosadne, zamislite da gledate skrivenu kameru.

TV Pink, odnosno tamošnja informativna redakcija, pokušala je da napravi štos tako što su vesti čitale pevaljke. Romana je sricala, Jelena iz Zane je čitala nešto tečnije, dok je izvestan talenat naročito na polju prezentacije pokazala Ceca Ražnatović. Gledajući Info top nisam odmah shvatio poentu ovog fazona, jer od svog nastanka informativni program TV Pinka izgleda kao Grand šou. Mnogo bi veći efekat izazvalo pojavljivanje profesionalnog spikera, ili odsustvo Halo Pink pitanja za gledaoce.

Inače, gotovo sve televizije su tokom novogodišnjeg programa imale dva obavezna elementa. Prvi je pomenuta skrivena kamera, a žrtve su zavisno od kanala bile ili novokomponovane zvezde, ili sirotinja raja. Uvek je, naravno, lakše zezati sirotinju, dok je sprdnja sa narodnjacima (recimo na Pinku) pljuvanje u bunar iz kojeg se još uvek pije vodica.

Jedinu zbilja originalnu skrivenu kameru napravila je ekipa emisije Dozvolite. Prvi put u istoriji videli smo skrivenu kameru među pripadnicima vojske, a tema je bila pudlica koja je vojnicima predstavljena kao novi službeni pas koji reaguje na komande na kineskom. Pored vesti o skraćenju vojnog roka, ovo je druga lepa vest o životu u Vojsci Jugoslavije.

Drugi obavezan element novogodišnjih programa bili su imitatori gospode Koštunice i Đinđića. Priznajem da nisam bio ljubitelj ovog žanra ni kada su nam imitirali Slobu i Tuđmana, a pogotovo to ne mogu biti danas. O Slobi sam svake nedelje čuo bar jedan dobar vic, jer o njemu smo u stvari znali veoma malo. O ljudima koji su sada na vlasti znamo i više nego što želimo, a to smo čuli od njih samih. Imitatori kod nas, po pravilu, nemaju satiričnu oštricu, pa zato uvek glasam za Koraksove karikature. Novogodišnji program na BK televiziji promovisao je Vesnu Radusinović kao scenaristu i dvojnicu Mire Marković, a Dejana Milićevića kao TV reditelja. Entuzijazma nije falilo, pa očekujem nastavak plodotvorne saradnje.

Božić je takođe protekao u unisonom TVprogramu, prilično posno. Izuzetak je badnje veče koje je na televiziji Pink obeležila repriza novogodišnjeg Grand šou programa. Ženska ekipa bila je totalno mrsna, zagrljena, oznojena, dekoltirana i razgolićena, pevala je i igrala, a ja sam konačno shvatio zašto se patrijarh u Božićnoj poslanici dva puta osvrnuo na probleme narkomanije i bluda.

Najzanimljiviji program, po mom mišljenju, napravila je romska redakcija, parodirajući popularne zabavne programe. ZAM se u njihovoj verziji zove ZNAM, a zezali su se i na račun svojih sunarodnika koji su postali popularni i zaboravili na romske favele.

U pauzama slavlja čuli smo da je počela zamena nemačke marke u euro, svuda, osim u bankama koje su pod stečajem. Sudeći po televiziji, narod se još uvek nije preračunao i otreznio da bi konačno počeo da menja omiljenu valutu.