Uz marketing vezujem neke od mojih najlepših doživljaja, ali i jedan od najružnijih – a taj se desio na Mađarsko-srpskoj granici. Učesnici događaja: Carinik 1 i Carinik 2, moja koleginica (u daljem tekstu: Naivni subjekt) i Ja. Carinik 1 (na lošem srpskom s jakim maternjim akcentom) pita kojim se poslovima bavi firma za koju radim. I pre nego što sam dovršila rečenicu, shvatila sam da ulazim u zonu sumraka. Carinik 1 počinje da viče – dotrčava Carinik 2 koji, pošto se od kolege obavestio o događaju, počinje još strašnije da viče. Carinik 2 (prešavši odmah na "per tu"): Psovala si mog kolegu! Njegov srpski je mnogo bolji, mada ga uopšte ne razumem. Kada sam opsovala i zašto bih to uradila? Ali, Carinik 2 se ne predaje – uzima sva mnogobrojna dokumenta (koja su mi služila za prelaske granica), isteruje mene i Naivnog subjekta iz automobila i tera nas da se peške vratimo iza rampe, još dublje na njihovu teritoriju. Da stvar bude gora, Carinik 1 pocupkuje iza nas i izdire mi se u uvo: Kurvo srpska! Kada je to uradio treći put zaredom, okrećem se koleginici Naivnom subjektu i govorim: Pazi, ako mi još jednom kaže da sam kurva srpska, okrenuću se i zavaliću mu šamarčinu, a pošto on ima pištolj i potpuno je lud, verovatno će me ubiti. Samo te molim da mojim roditeljima kažeš da nisam bila kriva i da nisam prva počela.

Rasplet je ipak bio sasvim nedramatičan – otišli su u svoju kućicu i, kada su na svim dokumentima pročitali reč "marketing", uspeli su da poveruju da nisam izgovorila "majke ti ga" već "marketinga". Naravno, ostalo je nejasno odakle im uopšte ideja da bih cariniku rekla tako nešto, ali mi nekako više nije bilo toliko važno da to isterujem. (Pretpostavljate da sam sve do Novog Sada pokušavala da savladam adrenalin zbog kojeg mi se celo telo treslo.)

Zašto vam pričam ovu priču? Zato što verujem da je ona samo jedna među hiljadama sličnih, a sve su posledica imidža Srbije u poslednjih deset i malo više godina. Imidž nije ono što (volite da) mislite o sebi, već ono kako vas drugi vide. A da bi se te dve slike poklopile, potrebno je mnogo planski usmerenog truda. Ali zato – kad jednom to uspete, ni ordinarna istina ne može lako da potkopa vaš imidž. Da li ste znali da se čuveni švajcarski satovi proizvode u Nemačkoj? Svi delovi, osim jednog, proizvode se u drugoj državi, a mi svejedno kažemo "tačan kao švajcarski sat". (Nadam se da bar rupe iz čuvene izreke "bušan kao švajcarski sir" proizvode sami.) Venecija je očuvala romantičnu predstavu iako kanali po kojima vas vozaju gondole – krajnje neromantično smrde. Toranj u Pizi su renovirali, ali ne i ispravili da ne bi narušili imidž. Ljudi koji se bave marketingom znaju koliko je teško promeniti predstave u glavama ljudi – ne samo da su takve kampanje dugotrajne i skupe već su često i neizvesne. Niko ne može da garantuje uspeh, naročito ako ne drži sve elemente pod kontrolom. Zato se, kad izbije neki skandal, prvo saziva "tim za kontrolu štete". (Stara je pošalica da, kada se avion sruši, avio-kompanija prva stiže na lice mesta da bi prefarbala ime.) Mislite o tome kad gledate kakve slike odavde odlaze u svet. Možda će vam se to jednog dana obiti o glavu. Ako ne ranije, a ono kad sledeći put budete nekom pokazivali pasoš.