Prošlo je tačno 50 godina otkako je čovek ušao u takozvani nanosvet. Ova godišnjica, standardno obeležena specijalnim izdanjima tematskih naučnih časopisa i konferencijama, u Srbiji nije proslavljena ni na koji način, ali je ipak otvorila dva vrlo zanimljiva pitanja.

Naime, na pedesetogodišnjicu nanotehnologije, podsetili smo se da je naučna oblast pod ovim imenom verovatno najmasovnija i najrasprostranjenija sfera istraživanja u Srbiji, što bi moglo biti pomalo iznenađujuće za nenaučnu javnost. S druge strane, to je oblast koja daje nepregledan broj novih tehnoloških primena, koje se brzo daju razviti, otvarajući nova tržišta i istovremeno stvarajući neočekivana poboljšanja kvaliteta života.

Koliki je uopšte nanosvet? Teško je imati ikakav doživljaj tako male veličine kao što je jedan nanometar koji je, inače, 1.000.000.000 puta manji od metra (nm = 10−9m). No, nije ga sasvim nemoguće povezati sa svakodnevicom. Naime, ljudska dlaka poraste upravo za jedan nanometar samo za ono vreme za koje se čovek obrije. Obično ne primećujemo da se bilo šta događa sa bradom između stavljanja pene za brijanje i afteršejva. A događa se, mada je promena neshvatljivo mala.

Jedan nanometar je u odnosu na metar mali kao kliker u odnosu na planetu Zemlju. No, na toj skali nisu žive samo ljudske dlake – DNK molekul u prečniku ima oko dva nanometra, bakterije oko 200 nanometara, dok deseti deo nanometra iznose rastojanja između atoma u molekulu ugljenika, molekula života, onog sa kojim nanotehnolozi najviše i operišu.

Mogućnost da se oprobaju na ovim – nano – skalama veličine, uporedivim sa atomom i molekulom, proistekla iz intenzivnog razvoja atomske i kvantne fizike u XX veku, godinama je privlačila mnoge istraživače u celom svetu. Tako je danas nanotehnologija postala jedna od najživljih naučnih disciplina – oblast vrlo perspektivna za mlade naučnike, sa mnogo mogućih tema za istraživanje, čitavu armiju istraživača i uz sve to, celu jednu novu privrednu granu koja sve više uvozi nanotehnološka rešenja za stare probleme i na njima ostvaruje brz profit. U Srbiji je privukla zapanjujuće veliki deo naučnog kadra.

Prema podacima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Srbija ima čak 589 istraživača angažovanih na ukupno 48 projekata programa tehnološkog razvoja i osnovnih istraživanja u ovom domenu, kojima se bavi pet naučnoistraživačkih instituta i deset fakulteta. "Naučnoistraživački kadar Srbije je dobro edukovan u oblasti nanotehnologije i novih materijala i predstavlja jedan od bitnih faktora razvoja", kažu za "Vreme" u Ministarstvu dodajući da "materijali imaju multidisciplinarni aspekt i zahtevaju istraživanja iz oblasti fizike, hemije, matematike, inženjerstva".

Kako kažu u Ministarstvu, oblast nanotehnologije i novih materijala "našla je svoje mesto na listi prioritetnih oblasti Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije 2010–2015. godine", budući da je tržište za nanotehnologiju veliko, a predviđa se da će svoju zrelost dostići oko 2015. godine.

Sve je počelo kad je slavni američki fizičar Ričard Fejnman 29. decembra 1959. na godišnjoj konferenciji Društva američkih fizičara predstavio ideju o načinima manipulacije atomima i molekulima. Pola veka kasnije, nanotehnolozi su u stanju da bukvalno "slažu" atome i stvarajući objekte neverovatno malih veličina proizvode sasvim nove materijale zapanjujućih osobina. To već unosi revoluciju u svet rasvete, monitora i elektronike uopšte, a posebno je zahvalan razvoj nanorobota koji jure kroz ljudsko telo jurcajući za ćelijama kancera i raznim mikrobima. Medicina time izlazi na novi front, upravo onaj na kome žive poslednji ljudski neprijatelji. Oni iz nanosveta.