Izgleda da ni narodne mudrosti nisu više kao što su nekada bile. Ili nisu mudrosti ili nisu – narodne. Kako inače da objasnimo ovoliko gluposti po glavi naroda? A možda nije problem u riznici narodnih mudrosti, već u nama? Možda bismo i bili narodno mudriji samo kada bismo mogli da na svojoj koži proverimo neke od njih – na primer onu da "od viška glava ne boli". Znamo mi da se pod tim misli na višak lepih i dobrih stvari – na višak ljubavi, dobrote, na preteranu brižnost i predostrožnost – ali kako bismo, do đavola, znali kakav je to osećaj kad se u tome pretera? Doduše, mogli bismo da pitamo neke druge narode, ali "tuđa ruka svrab ne češe", kao što lepo kaže narodna mudrost.

U Austriji, recimo, čak i prokažena kategorija pušača trpi višak državne brige. Tamo je strogo zabranjeno da na pakovanjima napišete da su te i te cigarete light ili légéres ili kako već da tepate takozvanim "lakim" cigaretama, jer se to smatra obmanom. Naime, koliko god to meni bilo mrsko da napišem – duvanski dim jeste štetan i potrošačima se ne sme davati lažna nada da neki dim manje ili manje–više škodi njihovom zdravlju. Naprotiv – obavezni ste da čitko i rečito, dovoljno krupnim slovima stavite do znanja kakva sve oštećenja nastaju, da na kraju ispada da se sve cigarete zovu samo: "pušenje je štetno po zdravlje".

Ne znam koliko ovakve zakonske odredbe utiču na smanjenje broja pušača, ali znam da su zasigurno uticale na porast prodaje tabakera – naučno je dokazano da tabakere smanjuju stres prilikom pušenja jer vam omogućavaju da ne čitate podatke o tome ko će sve i kako da nastrada čim zapalite sledeću cigaretu.

Da se ne zavaramo. Ako se pitate "za čije babe zdravlje" se država Austrija toliko trudi da odgovori pušače od nezdrave navike – odgovor je jednostavan. Nije u pitanju zdravlje ničije babe, pa čak ni pušača, već zdravlje države, odnosno njenog socijalnog i zdravstvenog osiguranja koje bi inače moralo da plaća vaše eventualno lečenje. Neko bi to nazvao sebičnim razlozima, neko tržišnim, a neko farmako-ekonomijom koja vam omogućava da tačno izračunate šta vam se više isplati (više od ukidanja lekova starijim i bolesnijim). Ali, nismo mi Austrijanci pa da nas zakonima i ustavom uteruju u red – nama su dosta i preporuke: da ne pušimo, da koristimo državna znamenja, da se držimo za rukohvate "radi naglog kočenja"…

Dobro de, brinu i naši o nama, naročito pušačima. I to sasvim nesebično i sasvim netržišno. JAT vam, na primer, ne dozvoljava pušenje u avionima, osim ako niste stjuardesa. Takođe vam ne dozvoljava ni da izvoljevate – nema piva, nema jastuka i ćebadi, osim onih pet-šest sumnjive čistoće, a nema bogami ni mesta – pa neće valjda da one mikrotalasne rerne, Ikein nameštaj i ostale sitnice gurnu pilotima pod noge?! Uostalom, šta ste pa očekivali – ne letite vi sa njima zato što ste izbirljivi, već zato što ste naseli onoj: kupujmo domaće – obnovimo Srbiju. Ili samo niste imali para za neku drugu kompaniju, svejedno. Ali ste bar profitirali i na svojoj koži isprobali makar jednu narodnu mudrost. Onu koja vam lepo kaže (al’ vi uporno nećete da slušate): sedi di si jer kaki si ni za di si nisi?