Ponovo smo u regularnoj TV šemi, nakon trodnevnog iznajmljenog termina tokom kojeg smo uživo pratili hapšenje bivšeg predsednika. Ovu svadbarsku manifestaciju sa pevanjem i pucanjem ovdašnje televizije su prenosile sa količinom euforije koja je direktno proporcionalna količini nečiste savesti istih. BK evidentno svoju istoriju deli na period pre i posle Slobinog hapšenja, dok će preuranjeno emitovanje specijalne emisije "Uspon i pad S.M." na RTS-u ostati primer TV moše.

No, neka sada nadležni organi utvrde da li je mala Marija pucala u vazduh, ili u nešto drugo, i ko je sve sa vojvodom Vučinićem hteo da diže ustanak.

Ipak, odjeci rata još postoje na našim ekranima. YU info kanal je nekoliko puta emitovao amatersku reportažu gospodina Lazanskog o predaji dva francuska pilota koje je tokom rata u Bosni zarobila vojska RS-a. Videli smo kako telefonira Mladić, pa zatim Perišić, pa čin primopredaje obojen vojničkim bontonom i patetikom. Nisam doduše video snimak čuvene kafane "Kod tri miraža", pre rata "Kod tri brata", ali zavedeni i opijeni NATO plaćenici delovali su uplašeno i zahvalno. Prema tezi autora reportaže, ovaj humani gest Mladića i ekipe bio je upamćen u Francuskoj. Valjda je to razlog što nisu srušili beogradske mostove tokom NATO bombardovanja. Ovih dana zato očekujem iznenadnu pomoć od Amerikanaca, tačnije od Velečasnog Džesija Džeksona. Možda čovek već prikuplja kintu za Slobino oslobađanje.

Na BK televiziji smo imali priliku da vidimo emisiju veoma neoriginalnog naslova – Nije srpski ćutati. Ne verujem da autori nisu čuli za istoimenu akciju ANEMA-a koja je trajala – vremenske orijentacije radi, još PSH (pre Slobinog hapšenja). Gost emisije bio je gospodin Koštunica, a osim voditelja, predsednika su štošta pitali i građani-gledaoci. Gospodin Bujošević je emisiju vodio veoma korektno (čitaj bez uvlačenja), što je bila najbolnija tačka svih dosadašnjih Koštuničinih intervjua. Ako uporedimo ovaj razgovor sa prvim intervjuom na RTS-u, vidimo da je optimizam splasnuo i vratili smo se poslovičnoj zabrinutosti u najboljoj tradiciji Dobrice Ćosića.

Veselje i lepe vesti ipak tražimo na Pinku i, bogami, dobili smo ih sa novom diskografskom kućom Max Mjuzik. Mora tako, ili Best, ili Grand, ili Max. Voditelji su Darko i Mila, a ašikovanju nikad kraja. Navikao sam na familijarnost voditelja, ali max ekipa je sve konkurente nadvisila potpunim odsustvom TV voditeljske etike i kurtoazije. Noseći ton je ćeretanje ispod kojeg naslućujem imena izvođača, po pravilu različito izgovorena. Blaga erotika povremeno se razbukta u TV peting, a gospođica Arsić javno vapi za mladoženjom. Nisam verovao da će u Srbiji 2001. Suzana Mančić – do danas neprikosnoveni etalon – postati akademik i nedostižni ideal za nove generacije voditelja. Tek da se informišete, prve zvezde Max mjuzika su Andrijana Dabetić Anči i Milivoje Mrdaković Lemi.

Nova TV igrarija za gledaoce Pinka zove se "Lova za slova". Autori su verovatno osetili da originalni naziv ove đačke zanimacije – vešala, ili TV vešala, ne bi bio primeren aktuelnom društveno-političkom trenutku. Igra je svojevrsni test strpljenja gledalaca, voditelja i PTT-a, jer je telefonom ponekad nemoguće odrediti koje slovo gledalac bira. Moguće rešenje preuzeto je iz vojne ikonografije (lozinka-odziv), pa birate B – kao Bujanovac, S – kao Sloba, H – kao Hag, itd. Pustite, dakle, mašti na volju, niko vam neće zameriti.

Na kraju, Sajam automobila – i novi jugić za novi vek. Kao vozač, a pogotovu kao pešak, uvek sam strepio od budženih jugića. To su po pravilu drčni šoferi koji ljubimca nakite širokim gumama, spojlerima, tamnim staklima, auspuhom od ferarija i volanima od bolida. Ovaj na sajmu izgledao je isto k’o stari. Kad sam pomislio da nam je jugić sudbina, video sam Premijera na motornom trotinetu. Eto nama pravog đinđomobila.