Gotovo redovno, ponedeljkom na RTS-u naletim na emisiju pod nazivom "Profil-profit", koja se, bar nominalno, bavi ekonomskom problematikom u našoj zemlji. Navikao sam da u sličnim emisijama tipa "Japi", ili "Vreme profita", ili "Biznis klub", gledam nekakve izveštaje o kretanjima na svetskim berzama, odnosu jena i dolara ili situaciji u velikim kompanijama. Pošto kapitala za obrtanje nemam, svetska kretanja u ekonomiji pratio sam kao i većina Srba. Zamisliš da imaš milione dolara i onda izmišljaš transakcije i špekulacije kojima uvećavaš svoj nepostojeći imetak. Nešto slično monopolu, samo ti nisu potrebni saigrači. Problem nastaje kada se svi previše uživimo u uloge mešetara i biznismena, pa onda na ulici ili u autobusu svakodnevno čujem razgovore u kojima se obrću hiljade (najčešće maraka). Neobavešteni stranac, recimo, može da pomisli da naši ljudi izgledaju bedno iz čiste ekscentričnosti, a ne zbog prozaične sirotinje. Svi mi zato gledamo "Profil – profit", jer tu vidimo biznis iz naše mašte. Sve je jednostavno uz šalu i pesmu meksikanskog trija, a od voditelja čujemo sve nove viceve i pošalice. Sve je politički korektno, jer su u poslednjoj emisiji glavni negativci seljaci što blokiraju puteve. Naš voditelj ne može da im oprosti što se ljute na novu vlast, kad svi znamo da seljak radi jedno deset-petnaest dana godišnje, a oće profit od pšenice koja samo kod nas košta 25 pfeniga za kilo. Sve im daju, a oni se bune, nezahvalnici jedni – što se nisu bunili pod Slobom?

Pošto završim sa biznisom i sračunam koliko sam dobar posle emisije, prelazim sa posla na zadovoljstvo. Tada je vreme za YU info, za Minju Subotu i spiritističku ekipu oko stola u emisiji "Tajna veza". Siguran sam da je u ovoj emisiji kontakt sa duhovima moguć, jer akteri izgledaju kao da nisu od ovoga sveta, već se putem specijalnih kamera oglašavaju iz tamnog vilajeta. Vrhovni tobogandžija više nema gosta poetu ni takmičare iz vojvođanskih škola, već se vratio u svoju prethodnu reinkarnaciju voditelja zabavnog programa. Živih svedoka ove njegove faze danas je malo, ali red je da male tobogandžije vide čika Minju i noću, što je verovatno zastrašujuće iskustvo. Gledaoci ove emisije imaju zadatak dostojan sfinge – provaliti tajnu vezu među gostima.

Mnogo manje problema imam sa emisijom "Sendvič" na istom kanalu. Veza je očigledna, jer par bliznakinja među sobom svake nedelje ima po jednog ministra iz DOS-a. Ministrima se brci smeškaju, voditeljke se smeškaju i puće dok postavljaju pripremljena pitanja. Sve to me podseća na dečiju emisiju na BK televiziji nedeljom gde se takmiče deca u timovima koji se zovu Kupusići i Rodići. U mojoj omiljenoj igri jednog kupusića čitav minut pokušavaju da nasmeju dva rodića, a zatim se uloge zamene. Nesrećni kupusić ili rodić je kao u sendviču, mršti se, ozbiljan je, jer ne sme da se smeje. Inspiraciju za "Sendvič" autori su verovatno pronašli u epskoj narodnoj poeziji – tačnije u pesmi o Malom Radojici, što je izdržao sve šenluke age Bećir-age, osim Hajkune đevojke na čije draži nije ostao imun. Zamislite samo, kako bi bilo Malom Radojici da je Hajkuna đevojka imala sestru bliznakinju, pa da ga metnu u sendvič. Znao sam ja i bez ove emisije da su nam ministri kadri stići i uteći i na tešku mjestu postojati.

Što se lirske poezije tiče iliti ženskih pjesama (po Vuku), emisija "Klopka" u dva poslednja izdanja pokazuje da su žene konačno potvrdile svoju dominaciju. U svojevrsnom ultimate fightu Biljana Vilimon je pocepala Šešelja, dok je Nataša Kandić nokautirala Ivicu Dačića. Iako su dotični upotrebili sve prljave udarce, pobede su time blistavije, pogotovu što je kredibilitet sudije u ringu pod velikim upitnikom. U meču Kandić – Dačić bila je tu i izrazito negostoljubiva kvazipatriotska publika plus iznervirani predstavnik SNP-a. Potpuno slučajno, tako je otkriven najbolji penicilin za beskrajne tv duele na domaćim televizijama, lek koji nam je sve vreme bio pred očima – Žene.