Ovo je jedna od malobrojnih reči novogovora koja se po pravilima političke korektnosti nikad ne izgovara.

Prvi put je zabeležena koliko juče, 1731. godine.

Reč je o državnoj uceni kojom se traži ispunjenje nekog zahteva u roku odmah, inače odmah sledi osveta. Što je zahtev gluplji, osveta će biti veća, Milosrdni anđeo, na primer. Kada to rade privatnici, zove se ucena i teško je krivično delo, naročito u SAD.

Ultimatum postoji u pravnom, poslovnom i privatnom rečniku, ali u običnom govoru je postao sinonim za objavu rata. U suštini, to sledi iz Haške konvencije iz 1907. po kojoj oružana neprijateljstva ne mogu početi bez prethodnog i jasnog upozorenja, tj. ultimatuma. Alternativa toj vrsti komunikacije je arbitraža ili medijacija u kojoj su se, što se Srbije tiče, poslednjih godina istakli Ričard Holbruk, Vilijam Voker, Medlin Olbrajt i svakojaki drugi svet, a Marti Ahtisari se ogrebao i za Nobela, za razliku od onog Rusa s kojim je doneo katil ferman Slobodanu Miloševiću, dok je NATO tokom tih nekoliko sati dolaska-uručenja-odlaska prekinuo bombardovanje.

Inače, Povelja Ujedinjenih nacija ne zabranjuje samo upotrebu sile u međunarodnim sporovima nego, u (ne)određenim uslovima i samu pretnju silom.

Forma ultimatuma, međutim, može okuražiti na otpor onoga kome se preti. Za ovaj naš slučaj primer je austrougarski ultimatum Srbiji iz jula 1914, kojim je u 10 tačaka tražena zabrana publikacija, organizacija i školskih programa koji ili bi mogli da podstiču neprijateljstvo prema Austrougarskoj, otpuštanje oficira koji šire antiaustrijsku propagandu – po spisku koji dostavi Beč, a da se dopusti učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije… I, na kraju, da bez odlaganja obavesti Beč o ispunjavanju svih ovih obaveza.

Srbija je tada uslovno prihvatila sve zahteve – osim tačke pet kojom je traženo mešanje austrougarskih organa u sudski postupak – jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije. Zvuči poznato?

Berlin je sada, sto godina kasnije, ondašnjih austrijskih deset sveo na sedam tačaka svojih uslova, sažimajući neke nekadašnje u novi zahtev – da se u Srbiji promeni svest.

To se u novogovoru ne zove ultimatum, nego – ohrabrivanje.