Prema rezultatima istraživanja udruženja Srbija protiv smrtne kazne (SPSK), a koje je sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing u periodu od 10. do 21. marta, procenat pristalica smrtne kazne među svim ispitanicima je 45 odsto, protivnika ima 34 procenta, a 21 odsto ispitanika je neodlučno. Međutim, kada se isključe neodlučni i porede samo oni koji imaju određen stav prema smrtnoj kazni, pristalica ima 57, a protivnika 43 odsto.

Istraživanja u prethodnih šest godina, koja je po istoj metodologiji naručivao SPSK, našla su manji procenat pristalica smrtne kazne (kretao se od 44 do 53). Interesantno je da u demografskim grupama koje su tradicionalno većinom protiv smrtne kazne, ove godine preovlađuju pristalice ove vrste kažnjavanja. Tako je, prvi put, većina ispitanica za najteži oblik sankcionisanja, mada u manjem procentu nego što su to muškarci, a mladi (18–29 godina) su za smrtnu kaznu češće nego stariji ispitanici (čak 59 odsto).

Ispitanici koji glasaju za partije levice su i dalje protiv smrtne kazne znatno češće nego oni koji podržavaju desnicu, mada je apsolutni broj onih prvih znatno manji. Jedan od razloga za ovogodišnji porast, kako kažu u SPSK-u, verovatno je promena do koje je došlo na političkoj sceni posle majskih izbora 2012. godine, na kojima je desnica odnela pobedu. "Poznato je da ljudi koji glasaju za stranke desnice pokazuju veći stepen autoritarnosti i u većem procentu podržavaju smrtnu kaznu, nego oni koji glasaju za levicu. Drugi razlog može biti ekonomska kriza u kojoj se zemlja nalazi. Naime, isto je tako poznato da u doba krize ljudi traže ‘čvrstu ruku’ i drastične mere, među koje svakako spada i smrtna kazna – na primer, fašizam i nacizam su doživeli svoj uspon zahvaljujući velikoj ekonomskoj krizi dvadesetih godina 20. veka. Najzad, kada je naše istraživanje sprovedeno (od 10. do 21. marta), u Briselu su se odvijali pregovori o Kosovu, koji su izazvali velike frustracije kod većine građana Srbije jer se frustrirani ljudi lakše opredeljuju za ovakav vid kažnjavanja", objašnjavaju za "Vreme" u udruženju Srbija protiv smrtne kazne i dodaju da će isto istraživanje ponoviti i u septembru.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine.

Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu. Kao što je isticano u parlamentarnoj debati, glavni motiv za ovu aboliciju bilo je pridruživanje tadašnje SR Jugoslavije Savetu Evrope. Danas je Srbija obavezana međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu, kao što su Drugi fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (6. septembar 2001) i Protokoli br. 6 i 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (3. mart 2004).

Smrtna kazna postoji još samo u nekim državama SAD i u Japanu, kao i u pojedinim afričkim i azijskim državama, a najviše u islamskim zemljama. U Evropi je koristi samo Belorusija, koja – delom i zbog toga – nije članica Saveta Evrope.