Do ovogodišnjeg festivala nauke ostalo je još tačno 14 dana. I dok nestrpljivo iščekujemo da u Muzeju "25. maj" počne trodnevna zabava za sve ljubitelje nauke, na vasionskom brodu koji se kreće brzinom od 99,7 odsto brzine svetlosti, taj period od dve nedelje proteći će za samo jedan dan.

Nažalost, još niko ne može tom brzinom da se provoza unaokolo – tehnologija nije ni približno dorasla jednom takvom brodu, tj. vremenskoj mašini, a ima i izvesnih praktičnih problema. Reč je, naravno, samo o dilataciji vremena, fenomenu koji je opisala još specijalna Teorija relativnosti Alberta Ajnštajna (1879–1955).

No, uvek možete da podesite sat tako da meri bilo koje od Ajnštajnovih vremena, a prava prilika za to biće na štandu nedeljnika "Vreme" na Festivalu nauke, koji se održava po drugi put u Beogradu od 5. do 7. decembra.

Naime, polazeći od svoje posvećenosti naučnopopularnim temama i svesti o značaju svake vanškolske edukacije, nedeljnik "Vreme" će aktivno učestvovati na Festivalu, i to kao jedini beogradski medij koji nije samo sponzor zbivanja. Na našem štandu će, po prirodi brenda, moći svašta da se dozna o vremenu, ali i o kojekakvim drugim naučnopopularnim temama koje je "Vreme" obrađivalo. A biće i nekih štampanih iznenađenja.

Redakcija je, inače, upregla sve svoje moći i sve svoje kontakte da na štand dovede samog Ajnštajna, ali je tu bilo izvesnih problema koji su takođe praktični. Međutim, ako pomenuti vasionski brod dostigne brzinu od 99,9986 odsto brzine svetlosti, za samo jedan njegov dan putovanja na Zemlji će proteći punih sto godina. I zato nije isključeno da će vas na Festivalu zaista dočekati naš specijalni gost. I da ćemo se za ovu priliku vratiti pun vek unazad, baš u vreme kad je Albert Ajnštajn izašao iz anonimnosti patentnog zavoda i počeo da predaje na Univerzitetu u Bernu.

Naime, upravo 1908. godine njegova teorija je počela da dobija svoje konačne obrise postavljene tokom "čudesne" 1905. godine (kad je objavio pet radova na kojima se danas temelji više naučnih disciplina, između ostalih i specijalna Teorija relativnosti). U to doba je započeo razvoj teorije koja će kasnije postati opšta relativnost. Zajedno sa Jakobom Laubom, 1908. objavio je rad o elektrodinamici tela u kretanju u časopisu "Analen der Fizik".

U međuvremenu, u Londonu je te godine održana čuvena Francusko-britanska izložba, koju je posetilo osam miliona ljudi. Na izložbi je, u punom sjaju, prikazana svetlost novog XX veka – Mašinska dvorana je bila osvetljenja sa čak 160.000 sijalica, zbog čega je ovaj deo grada dobio nadimak Beli grad. Sto godina kasnije, opšti žar za novim naučnim saznanjima je bitno splasnulo, ali se radoznalost, kako dece tako i odraslih, nimalo nije izmenila, pa se zato i u gradu koji se zaista zove beli, za dolazeći decembar sprema još jedan Festival nauke.