Slikao sam se prošle nedelje, biometrijski za ličnu kartu. Dugo sam čekao na red, pa mi se malo vrtelo dok mi je onaj aparat, liči na fotografski, merio dubinu vremenskog žiga na licu. Gledam u Ono i kažem sebi: "Kad te sad u’vati e-vlada. Oni su spremni, a ti?" Odem kući i počnem da učim izraze novog vremena:

"Elektronski dokument je skup podataka sastavljen od slova, brojeva, simbola, grafičkih, zvučnih i video zapisa sadržanih u podnesku, pismenu, rešenju, ispravi ili bilo kom drugom aktu koji sačine pravna i fizička lica ili organi vlasti radi korišćenja u pravnom prometu ili u upravnom, sudskom ili drugom postupku pred organima vlasti, ako je elektronski izrađen, digitalizovan, poslat, primljen, sačuvan ili arhiviran na elektronskom, magnetnom, optičkom ili drugom mediju. Elektronskom dokumentu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.

Vremenski žig je zvanično vreme pridruženo elektronskom dokumentu ili grupi elektronskih dokumenata, kojim se potvrđuje sadržaj elektronskog dokumenta u to vreme, odnosno sadržaj svakog dokumenta u grupi;

Sistem za formiranje vremenskog žiga je softversko-hardverski sistem za formiranje vremenskog žiga koji ima pristup tačnom vremenu u skladu sa zakonom;

Izdavalac vremenskog žiga je pravno lice koje poseduje sistem za formiranje vremenskog žiga i koje izdaje vremenski žig."

Naučio sam sve naizust, jer to su odredbe iz Zakona o elektronskom dokumentu, u proceduri u Skupštini Srbije. Prilično siguran, jer mislim da znam ono što će oni tek znati, odem u zakazano vreme po ličnu kartu i, naravno, zaboravim da ponesem Uverenje o podnetom zahtevu.

"I da ste poneli, ne biste dobili ličnu kartu", teši me ljubazna službenica: "Pao sistem." "Kad će da proradi?" "Ne znam."