Televizija nije imala privilegiju knjiga i novina, štampanih medija, koji su tokom nekoliko vekova definisali zapadnu kulturu. Zauzvrat, u ubrzanom vremenu, od početka je delovala efikasnije od starijeg medija pokretne slike, filma. Tu svoju zastrašujuću dimenziju još uvek uspešno brani od najnovijeg i još strašnijeg konkurenta, interneta.

A može i drukčije. Televizija je (p)ostala najmoćniji medij obrazovanja, u najširem smislu te reči. Otud, posle 50 godina Televizije Beograd, dopušteno je žaliti za onim čega na njoj više nema, bar ne "kao nekad": obrazovni i školski program, analfabetski kursevi, Tajne Jadrana i drugi putopisi, ozbiljne rasprave o ozbiljnim temama, čak i sportski program…