Mogu i hoću, da pohvalim iskrenost i poštenje g. Pančića u članku "U parkiću u sred mraka". Mada, mislim da je bio blag prema onima koji bi trebalo ozbiljno da robijaju, pošto ozbiljno i krše zakon… šire mržnju, netrpeljivost, lažne vesti… itd. Spisak njihovih dela je obiman, i pošto taj (šteta boje i para) papir ne čitam, ali vidim odvratne naslove, nije mi jasno dokle će biti u prilici da mute um ionako smućenima, i zagađuje čovekovu okolinu onima koji se smatraju svesnijim delom našeg, aj’ da kažem "društva". I, verovatno znate, g. Pančiću, u mojoj generaciji, preko pedeset… po gradovima nekadašnje Jugoslavije je, verovatno, trećina probala. A, zemljoradnici, poneki, i gajili, što za prodaju, što za sebe. Lično, nisam voleo travu, hašiš mi je bio bolji. Alkoholna pića više ne pijem. I cigarete sam, kao veoma nekorisne, odbacio.

Licemerje i bezobzirnost su zaista među najgorim ljudskim ponašanjima. Uporna borba protiv toga donosi uspeh.