Članak koji me je ponukao da napišem ovaj komentar sadrži više dilema koje ću svesti na dve:

1) Zašto je Čedomiru Jovanoviću bilo potrebno prisustvo antifašiste na skupu LDP-a?

2) Zašto se opredelio za Jovu Kapičića, a ne za Dobricu Ćosića?

Za LDP i Jovanovića antifažizam je značajna karakteristika politike stranke. Ovde se pod fašizmom, odnosno antifašizmom, ne misli u prvom redu na onaj s početka 40-ih godina prošlog veka, već na onaj s početka 90-ih. U ovom drugom slučaju reč fašizam se upotrebljava uslovno pošto je uobičajeniji naziv za uzrok sukoba između naroda bivše SFRJ – nacionalizam.

Ovde dolazimo i do druge dileme: zašto Kapičić, a ne Ćosić?

Jovo Kapičić je, bez sumnje, bio borac protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, odnosno u NOB-u. Takođe je bio komandant logora na Golom otoku, i on to ne krije i ne poriče. Štaviše, on se ponosi time, jer se radilo, on je u to ubeđen, o kažnjavanju izdajnika. To što mi sada znamo šta se tamo dešavalo ne menja ništa u stvari. U događajima iz 90-ih godina bio je, dosledno, protiv svih nacionalizama.

Dobrica Ćosić je takođe bio borac i antifašista za vreme NOB-a. Jeste u većem delu posleratnog perioda smatran svojevrsnim liberalom. Međutim, pre i za vreme sukoba u bivšoj SFRJ bio je jedan od idejnih tvoraca politike koja je bila izrazito nacionalistička. Neki stroži kritičari (među njima je svakako i Jovanović) tu su politiku smatrali i fašističkom, odnosno nacističkom, naročito u obliku u kome su je sprovodili "izvršioci radova". Mislim da sam ovim odgovorio i na pitanje zašto ovoga, a ne onoga. Osim toga, violentni Jovo Kapičić je i po temperamentu bliži Čedomiru Jovanoviću.