Deo o odluci da se inim e-medijima uskrati pravo na objavljivanje zaključanih tekstova neupitan je (makar nekome antipatičan) – uređivačka strategija, novac, lični odnosi, šta god da je u pitanju.

U ostatku teksta vidim nekoliko problema. Prvo, opet se poravnava (to je valjda već postala neka kolektivna svest koju rado indukuje vladajuća partija) – ovi su isti samo na različitim polovima. Na taj način su valjda isti anarhisti i Obraz, Srebrenica i Bratunac, R-novine i NSPM. Drugo, već je postala nepodnošljiva hajka na čitaoce e-medija Pančić, Dežulović, Jergović). Bilo bi zanimljivo da se o tome malo javno priča, a ne samo iz zabrana kolumne ili tv-monologa. To najpre odaje utisak bahatosti stečene pozicije; zatim, uspostavlja neku sumanutu meru stvari ko i kako sme da se oglašava; podstiče budale da nastave još žešće, a pristojan svet da se povuče i oseti nesigurnim.