Tužno je što nekog uopšte treba ubeđivati da zločincima treba suditi ali, nažalost, nije tako samo kod nas, što se može videti i na nedavnom primeru iz Nemačke, kada su na pomen nacističkih zločina koje su činili obični vojnici održane najveće neonacističke demonstracije do sada.

Slično je i sa Hrvatskom i sa Srbijom koje stalno pokušavaju da zaštite svoje haške kandidate, a verovatno bi bilo isto i u bilo kojoj drugoj zemlji kada bi se došlo do iste teme.

Stvar je u tome što zločinac ne može biti ni Srbin, ni Hrvat, ni Nemac, ni Albanac, već zločinci bez obzira iz koje zemlje dolazili pripadaju jednoj istoj, satanskoj naciji kojoj je zajednička osobina zlo. Oni koji se protive izručenju optuženih, ili su se identifikovali sa njima pa predstavljaju prikrivene zločince, do prve prilike ili su jednostavno puni mržnje prema drugim narodima.

Ne znam zašto bi neko držao ratne zločince na slobodi, jer oni predstavljaju opasnost po okolinu i mogu reagovati nepredvidljivo, recimo kao masovne ubice, a sigurno im nije strano ni silovanje, pljačka ili neki drugi kriminal, pa bi trebalo da budemo srećni što neko hoće da ih prihvati.

Zbog toga mislim da je šteta što u optužnicama nije obuhvaćen veći broj krajnjih izvršilaca, mada je u svakom slučaju dobro što je krenulo od vrha. Takođe mislim da je trebalo obuhvatiti i novinare koji su širili stravičnu ratnu propagandu jer su amnestirani i pred međunarodnim i pred domaćim sudovima. A njihova odgovornost je veća od krajnjih izvršilaca, jer su to radili svesno.

Optužene bi trebalo slati automatski, po službenoj dužnosti i bez nepotrebne buke, a ne posle pritisaka i ucena, pravdajući postupke neophodnom materijalnom pomoći, jer je to ružno i ponižavajuće. Time bi se dao primer drugima i pokazala bi se iskrena želja za pomirenjem i raskidom sa prošlošću.