Sedim, eto, pred kompjuterom pre neki dan na poslu i čitam poštu. Piše mi majka, kao, jesi čuo sine, uveli su veronauku u škole u Jugi – ima da deci uteraju veru u Boga od prvog osnovne. Čitam ja i mislim se, koja veronauka? Zar će da popove dovode pred decu (sve s bradom i haljinama) da im pričaju o carstvu nebeskom? Tu će da bude smeha – mogu da se kladim da će većina dece u prvom razredu kada vide muškarca u haljinama početi da se hvataju za stomak od smeha. A pošto pop mora u haljine, onda je farsa neizbežna. Uostalom, mislim se ja, to ne valja jer će muslimani i katolici itd. biti izuzeti. Ali, čitam dalje i vidim da sam u stvari ja ograničen, a oni imaju rešenje – moći će sve religije da budu zastupljene. I pravoslavni i katolički sveštenik, i rabin, i hodža – svi će u razred, pa da decu uče važnim stvarima. Ali ne zajedno – ne daj bože – ima da dete (čitaj roditelji) bira. Ili, ako neće da bira među veronaukama, da ide, na neki čas etičkog treninga. Barem su to dobro pogodili, mislim se ja, rešiće time problem nezaposlenosti odma’ – jer svaki Srbin je rođen filozof (a ako nije rođen, u poslednjih deset godina je postao) – i eto umesto da kuburi nek predaje deci.

Sve bolje i bolje, ovo stvarno zvuči super, ali pismo se nastavlja. Kaže majka da se neki bune protiv ove nadahnute ideje. Kao, kažu oni, to nije fer da decu učimo veri u školi – jedni citiraju pasuse iz Biblije da dokažu da je to šokantan i netolerantan tekst, a drugi diskutuju ko bajagi nepodopštine u koje je Crkva bila upletena. Ma kakve su to gluposti, dragi moji – kakve budalaštine! Pa šta ako je Biblija malo stroga – deci ovih dana fali discipline. Uostalom, ako im je to strogo, nek čitaju malo Kuran za lek. A što se tiče netolerancije, ovo moderno društvo je i ovako i onako postalo mekano. Vreme je da svim tim pederima, feministima, liberalima i ostalima jasno kažemo da će da idu u pakao – pa barem će nam onda savest biti čista. Koliko je sila protiv nas ovih dana, moramo da počnemo rano ako hoćemo da imamo bilo kakve šanse da spasemo našu decu od zla i mraka. Pa gde to još ima da moral ide bez vere, a ako vera ne ide baš uvek sa moralom, e, onda treba primeniti hegelovski recept: "Utoliko gore za moral", i sve je čisto.

Eto, razmišljam ja o svemu tome, i kažem sebi – kakva je to genijalna ideja. Samo su jedno zaboravili: ako muslimani uče islam, a hrišćani razne varijante svoje vere – biće deca razdvojena, a to nije dobro za naše mlado, neiskusno, multietničko, multiverno, multimedijalno društvo. Ali, bez brige, braćo crkvena, jer mi je u trenutku sinulo rešenje. Kad deca ujutro dođu u školu, treba održati lutriju, pa ko izvuče hrišćanstvo pravoslavne orijentacije ide u prvo odeljenje, katoličke u drugo, oni koji izvuku muslimanstvo u treće, i tako redom. Tako da sve bude fer – svako ima istu šansu za spasenje – i svi su jednaki. Ali, da bi se stvar upotpunila, treba to proširiti, treba patrijarha, papu i ajatolaha dovesti da predaju na faksu, na postdiplomskim, a episkope, kardinale i njima po rangu odgovarajuće glave iz drugih religija na nižim studijama. Tako nikada nećemo deci oduzeti pravo na ovo veoma važno znanje, ima da uče da veruju do kraja školovanja – a bogami i posle. S tim što "posle" ima da uče da veruju – u prazno. Barem smo u tome svetski šampioni.