Mi obični građani Vršca ne vidimo na isti način ovu "svetlu" biografiju. Naprotiv, supružnici Miodrag i Jelena Babić, ako vas zanima druga strana medalje ove klasične profitersko-udbaške biografije, vedre i oblače ovim "uspešnim" gradom, demonstrirajući samovolju i kontrolisanje apsolutno svih institucija koje su dovele do brisanja identiteta malog, tipično austrougarskog grada. U poslednjih nekoliko godina grad je pretvoren u niz novokomponovanih trgova popločanih najordinarnijim behaton kockama. Premeštena je iz samog centra Sterijina statua, koja počiva na nekakvom Pozorišnom trgu, tradicionalno englesko zelenilo bezdušno je obrijano, te zamenjeno opet i opet betonom i smešnom fontanom. Posečena su dva parka u središtu grada, i još skoro 300 stabala da bi se sagradila dva besmislena bulevara. Time su uništeni biodiverzitet urbane sredine i kulturno nasleđe grada. Za ovo je inače zadužena najviše supruga Jelena, ona je zapravo arhitekta grada. Trenutno se radi rekonstrukcija najprepoznatljivijeg simbola grada, Vršačke kule, čiji je izgled u ovakvom obliku prisutan već 200 godina, čak i na amblemu grada. Fondacija Hemofarm, koja uglavnom crpi na raznorazne načine (proverljivo) dobar deo novca iz budžeta, pa onda to predstavi kao ličnu donaciju, izmeniće, naravno uz podršku lokalne vlasti, čak i izgled Vršačke kule, bar kad je reč o praarhetipskom sećanju na Kulu. Naime, Kula dobija sa novim tornjevima Diznilend izgled. Zanimljivo je da je svojevremeno Zavod za zaštitu spomenika iz Pančeva izradio jedan projekt rekonstrukcije Kule, koji je odbačen bez ikakve javne rasprave, te je prihvaćen bez puno javnih obrazloženja drugi projekt. Kad će kraj dodvoravanju ovim mračnim tipovima, koji i dalje brutalno vladaju našim životima, tako što bahato brišu uspomene, sećanja, tako dragoceno kulturno nasleđe grada, ostavljajući za sobom zapravo ništa? Da li to spada u kršenje ljudskih prava?