Ravnodušan na omalovažavajuću izjavu Ljiljane Smajlović da će mi ostati dužna odgovora pošto nije razumela šta sam hteo da kažem, moram da podsetim da sam u svom tekstu pored onoga što sam rekao postavio i vrlo jasno pitanje na koje nisam dobio odgovor, a koliko vidim ni ostali učesnici u ovoj polemici.

Pitanje je glasilo: "Da li ona misli da je u medijskoj sceni Srbije bilo ratnih huškača, pozivanja na krvoprolića, razaranja, slavljenja takvih pobeda, svečanih ispraćaja i svečanih dočeka, manipulacija: DA ili NE?

Za razliku od Lj. S. njen potpredsednik ("Vreme" 967, Pisma čitalaca) Branko Žujović je razumeo moj tekst i shvatio da se ja zalažem "za povampirenu kolektivnu odgovornost i obavezujuće kolektivno mišljenje"… "Otkud odjednom ideja da ceo UNS, onako đuture može biti predmet potrage"…

Dakle, ne samo da se zalažem za kolektivnu odgovornost članova UNS-a i to ne samo onih koji su bili članovi ove organizacije u toku pripremanja ratova i zločina, njihovog trajanja i okončavanja nego i članova UNS-a koji se u to vreme nisu ni rodili, a odnedavno su članovi te organizacije, a valjda i onih koji su bili članovi a niti su uređivali medije, a nisu nijedan red objavili!?

Sa ovakvom argumentacijom predsednice i potpredsednika UNS-a prestaje potreba za bilo kakvom polemikom.