Intervju je izvandredan, po sadržaju, formi, pitanjima i pre svega po odgovorima, gde se ogledaju Mićunovićev intelekt i pronicljivost. Pročitao sam ga takoreći bez predaha jer mi je već na početku obećavao dobru lektiru tj. informaciju ne samo o mojim istomišljenicima nego i o misionarima i prosvetiteljima Srbije a to su Mićunović i Đinđić. Možda to moje oduševljenje njima ima neke veze s tim da sam i ja 70-ih godina studirao u Nemačkoj, doduše ne filozofiju nego sam završio mašinski fakultet ali sam politički bio vrlo aktivan i obrazovan. Sve što je Đinđić svojevremeno govorio, osećao sam kao da je vadio iz mojih usta i misli, jer su očigledno nemačka kultura i njihovo stvaralaštvo slično delovali na nas. Velika je tragedija što smo izgubili Đinđića i jednako velika što Mićunovićeva misao i razum nisu više došli do izražaja, npr. da on bude predsednik Srbije. Hvala mu što je bio protiv isključenja Petrovića i Jeremića iz DS-a, i tako ostao veran duhu intelektualca i demokratije.