Zašto ja nisam imenovan za ambasadora u Vašingtonu manje je važno od činjenice da još niko nije imenovan, da tamo nemamo ambasadora još od avgusta prošle godine i da ga izgleda neće ni biti u dogledno vreme. A od svega toga još je važnije to što nije jasno koju bi zemlju taj ambasador predstavljao. Odnedavno ne više SRJ, ali da li Srbiju i Crnu Goru ili samo Srbiju? Sa ili bez Kosova? Od koga bi primao instrukcije, odnosno šta bi trebalo da uradi sa protivrečnim porukama koje stižu iz dva centra vlasti u Beogradu?

Što se mene tiče, tačno je da je Predsedništvo DOS-a još početkom septembra prošle godine između tri kandidata izabralo mene. Zatim je o tome trebalo da se saglasi savezna vlada, ali je predsednik Koštunica, koji potpisuje imenovanja, zatražio da ovo sačeka da on još malo razmisli. Negde u oktobru pozvao me je da mi kaže kako ima problema s protestnim pismima iz dijaspore, inače nema ništa lično protiv mene.

Posle sam viđao neka od tih pisama koja su se pojavljivala, obično citirana u delovima, u ovdašnjoj štampi. Tvrdilo se da sam govorio neke gluposti na nekoj tribini ili na radiju u Americi, što je iznerviralo mnoge valjane Srbe koji nikako ne bi hteli da vide takvog ambasadora. Od standardnog repertoara pominjale su se CIA i moja vila na Dedinju.

U tom razgovoru Koštunica nije rekao šta će da uradi i čini mi se da od tada i nije uradio ništa. Možda je očekivao da ja odustanem od svega. Možda je i trebalo to da uradim, ali sam izabrao da se ne mešam u tu stvar ni na koji način. Pustio sam da o meni govori ko šta hoće, i dijaspora i neki domaći poznavaoci moje osobe. Smatrao sam da oni koji treba da odluče o imenovanju ambasadora sami moraju da odvagnu sve razloge i ako neko iz dijaspore zaista ima veliki uticaj na ovdašnje vlasti, onda ja tu ne mogu ništa. A ionako sam bio jako kolebljiv oko cele te stvari. Imao sam razloga za i protiv, a nisam se osećao baš kao rođeni ambasador.

Sad mi se čini da sam imao sreće. Ne znam kako bih postupio ako bi, na primer, Amerikanci hteli da prema meni primene recipročne mere u smislu kese na glavi. U svakom slučaju, moja diplomatska karijera je okončana pre početka.

Na tu temu više nemam šta da kažem i ne verujem da javnost treba još da se bavi ovim slučajem.