Čitajući Vaš cenjeni list br. 645 od 15. maja u članku "Šta bi sa Surčinskim klanom" po ko zna koji put u poslednjih deset godina svađala sam se sa novinama (televizijom, radio aparatom itd… .), ali "Vreme" najčešće nije jedan od mojih protivnika. Naravno da ne treba ni da kažem da sam jedna od vernih obožavalaca četvrtka upravo zbog novog "Vremena".

O čemu se radi? Naime, Vaš novinar govoreći o članstvu surčinske mafije pominje Krmivo produkt o kome svi sve znamo, ali se kao glavni konkurent u istom poslu pojavljuje za mene nepoznata firma (mada sam zagriženi čitalac sve dostupne domaće štampe), firma Sudan, vlasništvo ni manje ni više nego sina D. Tomića… Simpa…

Zaista bi ovaj podatak uzgredno izgovoren mogao biti paradigma današnjeg stanja našeg "nezavisnog" novinarstva.

O KUMU premijera i Krmivo produktu znamo i najsitnije detalje, mada se čoveku (ako sam u pravu) i deda i otac i on godinama bave "jajarenjem", rođen je na selu, sa imanjem itd., a Sinčić je stvorio imperiju jajarenja verovatno u poslednjih nekoliko godina. Zbog čega ova osoba nije bila interesantna našim novinarima, zašto je uopšte sasvim marginalizovano pisanje o " biznismenima" iz prošlog režima, i na osnovu čega se smatra da je neinteresantno razobličavati njihove mahinacije, meni nije jasno. Kao da se posle godina straha, Novinar najzad ohrabrio da kritikuje Vlast, mada je svima jasno da za to danas zaista nije potrebna ni ona hrabrost, niti je to ona Vlast.

Možda bi se realnije mogao sagledati Pravi Problem, pa se realnije i birati izbor tema.

Zaista je šiljenje one stvari na Vladi od strane silnih novinarskih junacina potpuno više deplasirano i polako izaziva mučninu. Ima li neko danas hrabrosti da kaže neku dobru reč o ovim ljudima koji sede u Vladi, DS, pratećim strankama, ili je to danas sramota. Vredi li tamo neko nešto? Valjaju li šta?

Ko sme da pohvali – napred.

Ako je već mesecima "in" kritikovati sve one koji su krvavili gaće zbog nas u proteklim godinama borbe protiv diktature, onda možda i imaju pravo oni ljudi koji su posle ubistva g. Premijera govorili da u Srbiji postoji novinarska hajka protiv nove vlasti. Organizovana – ne verujem, ali još jednom je na delu mentalitet ovaca koje idu za jednim čobanom, bez nezavisnih ljudi koji će da smisle sami nezavisnu temu, nezavisnu vest, nezavisnu istinu. Ne!! Svi kao jedan, svi u gomili.

Naravno da će još mnogo vode proteći ispod savskog mosta dok ljudi koji se bave politikom shvate da se bore da dođu na vlast da bi bili još bolji javni servis građanima i radili na opšte dobro, a ne za svoje bogaćenje. Koliko je to stvar domaćeg vaspitanja (poštenja, skromnosti, želje za usavršavanjem i ispunjenjem ciljeva) toliko je ta pohlepnost za parama i materijalnim dobrima posledica opšte klime i opšte bede.

Naša elita nažalost izgleda da nije sva vaspitavana na vrednostima građanske srednje klase, a ruku na srce vrednosti građanske srednje klase su čitavu dekadu bile deplasirane i ponižavane pa će bar još toliko trebati da se povrate. Junačenje pred nejakim svakako nije jedna od tih vrednosti, kao ni zluradost i malicioznost.

Ali tome se svi još dugo moramo učiti.

Malo optimizma, hrabrosti, upornosti i pozitivnih principa, rada i prilježnosti.