Sve dok se ne oslobodimo četnika, ustaša, partizana i fašista, nećemo se osloboditi ni mržnje.

Posle svega što nam se desilo, ne trebaju nam nikakvi mihajlovići, ljotići, pavelići, brozovi, miloševići, tuđmani, karadžići, mladići…

Dosta dugo smo pravili idole od takvih ljudi i platili veliku cenu. Ne trebaju nam više čitanke sa ljudima čija imena prizivaju nesreću. Njima neka se bave istoričari, a mi ćemo ih zaboraviti, kao što sve ružno treba zaboraviti, i što kažu neki stari: "Daleko ime lepa kuća".

Ne mogu da se pomirim s činjenicom da na ovim prostorima političari i generali s poremećenim umom dolaze na vlast, i od naroda dobijaju legitimitet da seju smrt, pa mi ostaje jedino nada da će od sada i ovde narod blagovremeno podići glas protiv ekstremista. Dobro je što se neki mediji već dve godine pridržavaju dogovora o bojkotu Šešelja, ali treba reći i da nam nije potrebna rehabilitacija ekstremista iz prošlosti, jer i ove nove treba saseći u korenu.