Prije neki tjedan boravih u samom srcu Bosne i zatražim na kiosku "Vreme".

Nema, prodato.

Kada dolazi, pitam ja?

Ne dolazi, unapred prodato, ne možeš kupiti.

Pa ako je unapred prodato, poručite više.

E, zbog tebe ga ne poručivala.

Ne zbog mene, nego zbog sebe, vi zarađujete, ja plaćam.

Ostavi to, to su srpske novine i ne znam zašto ti je baš stalo da ih kupuješ, i mi ovde imamo dobrih novina, kupuj naše – ako nisi njihov.

Ma, nisu srpske, kažem ja, nema srpskih i tuđih novina, ima samo novina, razumiješ me.

Ma, kako nema, ja valjda znam, prodajem novine 20 godina.

Pa po čemu misliš da je "Vreme" srpsko.

Pa, tamo ih pišu i izdaju.

Ali ih čitaju posvuda, pa i ovdje.

Čitaju sumnjivi i blesavi.

Zašto sumnjivi, a pogotovu zašto blesavi?

Pa tako, jasno ti je valjda da onaj ko čita srpske novine…

Ali, rekao sam da nema hrvatskih ili srpskih, francuskih ili… postoje samo novine koje se pišu negdje i na nekom jeziku, a stvar je onoga ko ih kupuje zašto ih kupuje i čita.

To je tvoja filozofija, bolje popij jednu rakiju i ugrij se malo, hladno je.

Pa zato i tražim "Vreme".

Šta?

Pa da se zagrijem. Te novine me zagriju bolje od rakije, a usput i ne pijem alkohol.

Reci mi samo da još navijaš i za njihovu reprezentaciju.

U čemu?

Kako u čemu?

Pa na koju reprezentaciju mislite – fudbalsku?

Ma za koju bilo, samo njihovu.

Pa dobro, navijam, recimo, kada prođu il igraju dobro.

Pa ne moraš zbog toga navijati za njihove. Čitaš njihove novine, navijaš za njihovu reprezentaciju, još mi reci i da ih voliš…

Pa ne mrzim ih, bio sam nedavno na Zlatiboru.

Gdje?

Na Zlatiboru…

Ma nemoj, kada?

Pa sada u septembru.

Ti si lud, tamo ostavljaš pare, jesu li te maltretirali?

Zašto bi me maltretirali?

Pa zato što nisi Srbin, ne mislim valjda da su te maltretirali zato što si Kinez, njih niko ne maltretira.

Nisu, bilo je super. Imam puno novih prijatelja. Iduće godine ponovo idem tamo.

Ma nemoj, postaješ mi interesantan.

Zašto?

Pa kao da se hvališ ili si stvarno Srbin.

Pa hajde, recimo Srbin nisam a i ne hvalim se, a i da jesam, ne bih se osjećao lošije.

Od čega?

Pa od toga što sam to što jesam.

A šta si?

Ništa posebno, postavljam dijagnoze.

Šta postavljaš?

Dijagnoze.

Kako to misliš, hajde da popijemo kafu, baš si interesantan?

Hajde, važi…

…….

I kažeš prošao si sve od Triglava do Đevđelije, bila je to lijepa zemlja, da znaš, a kakve to dijagnoze tražiš ili postavljaš. Je l’ to neko zanimanje?

Ne, nije, to mi je hobi.

Pa jesi li otkrio neku novu dijagnozu?

Dijagnoze se ne otkrivaju, već konstatuju. Kada neko ide doktoru, ovaj postavi dijagnozu na osnovu simptoma, je l’ tako?

Tako je.

I?

Pa eto, vidite, počeli smo od "Vremena" a mogu konstatovati da i Vi pripadate onima za koje se može postaviti jedna dijagnoza.

Hoćeš reći da sam bolesna?

Možda, znate, poslije svega što se dogodilo na ovim prostorima, Hrvat, Srbin, Crnogorac, Bosanac (Bošnjak), … to nisu više nacionalnosti, to je dijagnoza.

Hmmmmm, tačno, svi smo mi bolesni, a ima li lijeka kada ste tako pametni?

Pa, poručite jedan broj "Vremena" više.

Hoću, dođite u subotu. Jesam li izliječena?

To zavisi od Vas!

Jasno mi je, lijek je u nama, samo ga trebamo aktivirati. Čak ga ne moramo ni popiti.

A reci mi iskreno da li si to smio reći i njima na Zlatiboru?

A zašto ne bih smio?

Čestitam.

Hvala, vidimo se u subotu.