Teofil Pančić je verovatno jedini srpski komentator koji je razumno reagovao na slučaj Nikolaidis, udarajući jednako na Nikolaidisove protivnike i branioce ("Slučaj proletera Boleta", "Vreme" 1099). To ga, međutim, nije sprečilo da u poslednjem broju "Vremena" ponudi odveć fatalističku analizu posledica onog imaginarnog terorističkog napada od kojeg je cela priča i krenula: da nije bilo inicijalnog spina o terorizmu, ne bi bilo ni Nikolaidisovog teksta, da nije bilo Nikolaidisovog teksta, ne bi bilo ni svih ostalih reakcija, uključujući i onu iz Foruma pisaca, a da nije bilo reakcije Foruma pisaca, Ugričić bi i dalje bio upravnik Narodne biblioteke. I, strogo uzev, nije to netačno. Da Kolumbo nije otkrio Ameriku (vođen raznoraznim pogrešnim pretpostavkama), ne bi bilo masovne emigracije u Novi svet, da nije bilo masovne emigracije, ne bi bilo ni ropstva u Americi, a da nije bilo ropstva, ne bi bilo ni građanskog rata, a da nije bilo građanskog rata, ne bi bilo ni atentata na Linkolna. Ergo, da nije bilo Kolumba, ne bi bilo ni atentata na Linkolna.

Problem je, međutim, u tome što između početnog događaja u lancu i krajnje posledice stoje neki ljudi i njihovi postupci. To što je nepostojeći teroristički napad proizveo veoma realne posledice nije stvar nikakve bodrijarovske invazije fiktivnog na stvarno, nego vrlo konkretnih poteza koji su se mogli lako izbeći. Pre svega, ako se pronađe gomila oružja u hali u kojoj treba da se održi masovni skup uz prisustvo visokih zvaničnika, razumno je pokazati neku dozu suzdržanosti, naročito ako se ima u vidu da je izvesni Bagzi pre nekoliko godina bio predmet istog podsmeha kao ovaj nesrećni Bole danas. A posle je bilo to što je bilo. Drugo, u civilizovanom javnom diskursu nije prihvatljivo seiriti nad time što neko nije dignut u vazduh (makar taj neko bio i Milorad Dodik). A ako već neko baš toliko nema mere pa dozvoli sebi da fantazira o masovnom ubistvu (i molim vas poštedite me priče da Nikolaidisov slabo maskirani kriptonacionalizam ima neke veze sa marksizmom i klasnom svešću), ti ga nemoj bezrezervno braniti. Dakle, nije reč o tome da je laž sposobna "da zagospodari tokovima stvarnog". To da li je teroristički napad stvarno planiran ili nije, od sporednog je značaja. To što je Nikolaidisu žao što pokolja nije bilo, nema veze sa ozbiljnošću pretnje terorizmom, već samo sa njegovim moralom. To što su članovi Foruma pisaca propustili da primete kolika je svinjarija Nikolaidisov tekst, takođe nema veze sa tim da li je ili nije bilo namere da se teroristički napad izvrši, već samo sa (uz dužno poštovanje) njihovom lošom procenom. E sad, naravno da je odvratno to što je Sreten Ugričić proglašen za simpatizera terorizma, ali to se moglo izbeći poštovanje elementarnih bezbednosnih procedura u javnom govoru: ne sprdaj se sa terorizmom i ne podržavaj onoga koji to čini, osobito ako taj kipti od mržnje.