Moj prijatelj Slobodan Divjak i dalje tvrdi, i imam utisak da će to činiti do kraja svog intelektualnog života uprkos mojim prijateljskim upozorenjima, da između pojmova etničkog i liberalnog ili političkog nacionalizma ne postoji nikakva unutrašnja veza. A zatim veli da je sličnost između ta dva pojma "isključivo terminološka". Posle njegovog odgovora mislim da je samo njegovo postojanje, i postojanje svih liberala na koje se poziva, mislim, naravno, na političko postojanje Slobodana Divjaka i ovih liberala – demanti ovog teorijskog uverenja. Jer, ako je razlika, odnosno, sličnost između ova dva nacionalizma jedino terminološka – zašto nije u stanju da se odrekne termina nacionalizam? Podozrevam da su razlozi unutrašnji, ili decezionistički, kako veli Divjak. Problem je u tome što posledice ovih privatnih uverenja, gde nacionalizam i spada, mogu biti jednako pogubne, mislim na državne granice, ili kolektivna prava, iako je sličnost samo terminološka. "Liberalni nacionalizam" je, "drveno gvožđe" ili "krokodil koji jede biljke". Zato je upravo ova unutrašnja veza između nacionalizma i liberalizma teorijska granica liberalizma. Zašto Divjak misli da je liberalizam stanovište bez ograničenja?

Kada Divjak odgovori na ova pitanja za mene će ova polemika biti završena.