Članci u "Vremenu" su mi često bili (i danas to važi) pravi lek. Ovaj je jedan od takvih. Već sam naslov odgovara mome statusu (imam preko 60 godina) – nama ostaju ionako samo fragmenti. U tom članku super su nabacani.

Jedino se ne bih složio sa zaključkom. Bojim se da će biti sve manje ljudi koje zaista interesuje prošlost. A bez poznavanja prošlosti možemo stalno nešto otkrivati nanovo – iako je puno mudrosti već davno otkriveno.

Pa još to; ne bih tvrdio da mladi gledaju napred – i tu se bojim da (barem njihov mainstream) gleda samo danas i najviše dva metra napred. Prošlost i budućnost nisu više u fokusu.

Zadovoljan sam (ako kažem srećan, možda je previše patetično) da sam živeo u Titovim vremenima.

U svakom slučaju, g. Ivanji, puno hvala!