Gospodin Ivan Milenković u polemici sa gospođom Vesnom Pešić sam je sebi pucao u nogu, odnosno pokazao da mu nisu poznati aksiomi, temelji na kojima je zasnovan sistem parlamentarne demokratije. O tom neznanju najbolje svedoči citat iz njegovog sopstvenog teksta: "Nisam fanatično ubeđen da Vesna Pešić vlada logičkim i političkim posledicama svoje pozicije. Ukoliko smatra poželjnim političkim činom da predsednik Republike zarad opšteg interesa i kao simbolički predstavnik državnog jedinstva, istupi iz političke stranke u čije ime je došao na tu funkciju, onda bi, sledeći tu logiku, lepo bilo da to isto urade i ministri. Mislim, zašto su oni gori od predsednika? Valjda i oni poštuju Ustav i štite opšti interes?"

U sistemu parlamentarne demokratije, stranka/koalicija stranaka koja pobedi na izborima formira vladu, tj. parlamentarnu većinu. Dakle, premijera i ministre u vladi daje pobednička partija/koalicija partija. Predsednik države u sistemu parlamentarne demokratije puki je simbol državnog jedinstva, kome građani nisu dali mandat da vrši vlast. Takav mandat dali su određenoj stranci/koaliciji stranaka, odnosno, vladi i parlamentarnoj većini. Predsednik u ovakvim sistemima odlaže partijsku knjižicu – on, naime, ima tek reprezentativnu i simboličku funkciju, oličavajući državno jedinstvo, odnosno, predstavljajući sve građane, bez obzira na njihovu stranačku pripadnost. U tome je, gospodine Milenkoviću, razlika između ustavnog položaja i ingerencija predsednika i premijera (ministara, tribuna…) u sistemu parlamentarne demokratije. I srednjoškolski programi, znate, predviđaju raspolaganje ovakvim elementarnim uvidima.