Bio sam veoma nestrpljiv da pročitam drugi deo teksta FM radio 2001. gospodina Teofila Pančića, ovog puta pod nazivom Moloh tranzicije. Studija FM neba nad Beogradom došla je u pravom trenutku (za tako nešto je uvek pravi trenutak), a gospodin Pančić je u analizu ušao organizovano (mada ne i tako britko kao kada se obračunava sa nuspojavama) i solidno pripremljen, tako da je rezultat u osnovi pozitivan.

Ipak, voleo bih da sam bio manje razočaran što je i u drugom delu analize problem prisustva klasične e muzike u radio-difuziji ostao nedodirnut. Trebalo je, barem, navesti da se klasika trenutno može slušati na programu Stereorama (Treći program Radio Beograda, frekvencija 98,50 MHz) i to samo subotom i nedeljom, odnosno svakoga dana na programu Koncert Studija B (99,1 MHz), mada za ovo drugo važi uslov da se sa prozora može videti Palata Beograda. Bilo je tu prostora i za kritiku, pa i predloge za akciju, recimo, kako da Koncert Studija B dođe do još deset CD-a, makar i piratskih, a time je "Moloh komercijalizacije" mogao da bude još neposrednije denunciran.

Potpuno zapostavljanje ove strane radijskog programa, i to od novinara koji godinama, po mnogima uspešno, pokušava da raskrinka egzemplare primitivizma, netolerancije i lošeg ukusa, a na zadovoljstvo onih malobrojnih, koji i jesu the target group, nije moglo da mi ulepša četvrtak popodne. Mnogo lakše sam, na primer, preživeo to što u tekstu umesto MHz stoji mHz – gospodin Pančić mi je uvek i ličio na tipove koji su na časovima fizike u srednjoj školi čitali stripove Corto Maltese.