Gospodin Pomoriški se svojski potrudio da nam objasni kako bi najveća sreća za potrošača naftnih derivata u Srbiji bila kad bi se tržišni udeo Jugopetrola (pripajanjem Beopetrola) sa 80 odsto popeo na 99 odsto. Očigledno, on spada u onu "grupu ekonomista" koja smatra da je konkurencija, kao faktor razvoja ekonomije, prevaziđena. Čini mi se da to nije naročito novo mišljenje u ekonomskoj teoriji, ali u vremenu nakon sloma realsocijalističkih sistema ne čuje se baš često.

Možda su gospodin Pomoriški i grupa ekonomista kojoj pripada došli do nekih novih spoznaja i ukidaju monopolsku ulogu jednog od glavnih ekonomskih negativaca, a koju su mu navukli raznorazni bankrotirani komunisti i peronisti i slični režimi.

Očigledno je i gospodin Boarov uočio kako bi bilo zanimljivo čuti nešto na tu temu, pa pita: "Ostaju najmanje dva problema u slučaju da dobijete Beopetrol – prvi je da se vaš monopol na domaćem tržištu još više učvršćuje i drugi je u tome što bi država morala da čeka realan prihod od privatizacije?"

Pomoriški odgovara: "Počeću od drugog pitanja…", no do kraja intervjua na prvo pitanje se nije vratio. Šta se desilo sa tim odgovorom? Negde se izgubio, nije ga ni bilo (a gospodin Boarov nije hteo da insistira) ili je meni nekako promakao?