U listu "Vreme", broj 701, od 10. juna, u okviru teksta "Čekajući Adenauera" autora Milana Miloševića, objavljeno je istraživanje javnog mnjenja nevladine organizacije Centar za proučavanje alternativa. U nizu prilično bezličnih pitanja jedno pitanje po svom sadržaju i nameri očigledno odudara od ostalih i jasno sugeriše tendenciozan odgovor. Konkretno i sasvim nedopustivo u pomenutom pitanju otvoreno se sugeriše veza Vladimira Popovića sa mafijom, što ne čudi s obzirom na to da je direktor ove nevladine organizacije Milan Nikolić, u nekoliko navrata, i ranije pokazivao veoma nizak stepen svesti o tome šta je dozvoljeno a šta ne u javnoj komunikaciji, posebno ukoliko se u toj komunikaciji nastupa u svojstvu predstavnika grupa koje se zalažu za razvoj civilnog društva, demokratizaciju i odgovornost za javno izgovorenu reč. Nedopustivo nizak nivo etičnosti i znanja Milan Nikolić je pokazao kada je, u maniru policajca i istražnog sudije, govorio o indicijama koje ukazuju na postojanje veza saradnika Zorana Đinđića sa organizovanim kriminalom, kao i kada je, u prilog svojih tvrdnji, iznosio dezinformacije tijanićevskog tipa zloupotrebljavajući privatni život porodice Đinđić. Zato, zapravo, ne bi trebalo da iznenadi njegova zloupotreba istraživanja kada ranije indicije sada zamenjuje glasinama, i opet sugeriše, a sve u ime civilnog društva i demokratije, da ovoj zemlji nisu potrebne činjenice kada se radi o predsedničkoj kampanji, da žrtvovanje ljudi koji su progonjeni na liniji istih tih glasina za njega ne predstavlja nikakvu moralnu prepreku u forsiranju svog političkog cilja. Kako ovakve konstatacije ozbiljno ugrožavaju integritet mog klijenta Vladimira Popovića, on će svoju zaštitu potražiti na sudu, naravno pod uslovom da se i Milanu Nikoliću dotle ne obezbedi imunitet, kao što je to slučaj sa njegovim mentorima.

Uostalom, da je Milan Nikolić proverio značenje reči glasine, saznao bi da glasina predstavlja neproverenu vest, neprovereno kazivanje (Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, SANU, Beograd 1965). Glasina može biti tačna ili netačna. Glasine da Vladimir Popović ima veze sa organizovanim kriminalom – ne postoje. Dozvoljavam da je gospodin Nikolić utisak o postojanju istih stekao čitajući "neproverena kazivanja" Siniše Vučinića ili njemu sličnih likova. Ali, ipak, za nekog ko pretenduje da bude ozbiljan istraživač javnog mnjenja, složićete se, Vučinić i nije baš relevantan izvor. I, poređenja radi, kako bi izgledalo kada bi neko postavio pitanje građanima: "Da li mislite da su istraživanja Milana Nikolića i Centra za proučavanje alternativa subjektivna s obzirom na to da je on suprug Sonje Liht, koju nije potrebno predstavljati u javnosti jer o njoj kruže glasine da je antisrpkinja koja je dostavljala oružje Albancima za vreme rata?"

Međutim, ukoliko ne čudi ovo neznanje ili zla namera Milana Nikolića, zaista je poražavajuće da je nedeljnik "Vreme" u istraživanju samo ovo pitanje ilustrovao fotografijama Čedomira Jovanovića, Vladimira Popovića i Zorana Janjuševića, i tako ga izdvojio na način koji ostavlja nesumnjiv utisak da su "prozvani" od Milana Nikolića zaista odgovorni za ono što se formalno predstavlja kao glasina. Personalizovanje glasina na takav način znači direktno uvođenje zakona rulje i verifikovanje onoga što je već indukovano javnom mnjenju kao istina. Postupak lista "Vreme" iznenađuje tim više što je Vladimir Popović, u nekoliko navrata, upravo sa uredništvom lista uspeo da prevaziđe "nesporazume" uz objašnjenje da su u pitanju "slučajne greške".

I, na kraju, jedno hipotetičko pitanje uredništvu lista "Vreme": kako bi bilo kad bi se čitaocima, a naročito onima koji "Vreme" smatraju ideološkim neprijateljem, postavilo pitanje: "Da li glasine o tome da list ‘Vreme’ objavljuje istraživanja Centra za proučavanje alternativa samo zato što je supruga direktora ove nevladine organizacije izuzetno uticajna u donatorskim krugovima, baca senku na nepristrasnost uređivačke politike ovog nedeljnika?" I to sve uz slike Sonje Liht, Milana Nikolića i Dragoljuba Žarkovića.