Gospodin Jorga, verujući da zastupa građanski koncept, polazi od kritike autorâ da Izveštaj Naprednog kluba nije o pravima Srba u regionu, već "o stanju političkih partija i pojedinaca koji plediraju da zastupaju etničke Srbe u regionu…", zaključujući da "samu ideju građanske države autori zaobilaze u širokom luku".

U Izveštaju (ako smo čitali isti?!) navedeni su legalno i legitimno izabrani predstavnici Srba, pa bi kritičar trebalo da zna da su legalitet i legitimitet u osnovi građanskog koncepta. Autor navedenog pisma, kao zagovornik građanskog koncepta, takođe bi trebalo da zna da je zaštita prava manjina (u ovom slučaju – srpske) takođe jedan od temelja modernog, građanskog koncepta, pa je i tu nejasno na osnovu čega on zaključuje da autori "ideju građanske države zaobilaze u širokom luku"?!

Da nije u pitanju neznanje, već, rekao bih, i zlonamernost, pokazuje njegova optužba da autori slede "jasnu nacionalnu liniju" po kojoj su "nacionalne manjine zapravo gosti". Prvo, sam naslov a i sadržaj Izveštaja jasno ukazuje da se u njemu ni na koji način ne obrađuje pitanje nacionalnih manjina u Srbiji. Štaviše, poziva se država da preuzme iste obaveze prema srpskoj manjini kao što ih ima prema manjinama u Srbiji (što kritičar takođe kasnije navodi, ali kao manu?!).

Kritičar ide toliko daleko pa autore naziva "memorandumašima". Da li je svako ko postavi pitanje položaja manjine "memorandumaš" ili to važi samo kada je reč o srpskoj manjini?!

Utisak je da autor navedenog pisma prava Srba u regionu svodi na "nacionalno busanje u grudi" a pritom previđa da su Srbima uskraćena ona prava za koja su drugi jugoslovenski narodi uz pomoć razvijenih i demokratskih država ratovali.

Kritičar na kraju upućuje na savet "koji im se (autorima) dopao u kontekstu BiH: politika zasnovana na vladavini većine vodi ka produbljivanju nepoverenja i ne može dovesti do stabilne demokratije" (str. 41). Pa upravo sledeći taj savet u preporukama Izveštaja (str. 99 i 100) autori su pozvali da se ispoštuju prava (srpske) manjine u okolnim zemljama. Nije li poštovanje prava svake manjine (pa i srpske) elementarno za svaku savremenu (građansku!) državu?!

Ipak, autor pisma odlučno kaže: "Znam da je sama ideja građanske države tako retro u seminacionalnom dobu…" Kritičar bi trebalo da ima na umu da nema velike razlike između "seminacionalnog" i "semigrađanskog". Kao što samo seminacionalna svest može da negira manjinsko, individualno, isto tako samo semigrađanska svest u nacionalnom vidi negaciju građanskog.