Posle konačne presude generalima vode se beskrajne rasprave a ovdašnja je vlast i građani masovno osuđuju. Da se razumemo: presuda i jeste za svaku osudu. Tribunal je daleko i od prava i od pravde. Nije sporno da je to samo cirkus, i to loš. Ipak se mora postaviti i pitanje morala: imamo li pravo na tu osudu? Kakvi su naši sudovi? Treba li da nabrajam naše presude koje izazivaju iznenađenje i zgražavanje javnosti? Svako od nas može da navede bar jedan slučaj gde je sud očigledno bio na strani kriminalaca. Ni sudija koji je potpisao presudu ni sudija koji joj je dao pravosnažnost nisu odgovarali za to – ni moralno, a pogotovu ne materijalno.

S kojim onda moralnim pravom može iko očekivati da će se neki tamo Haški sud ponašati drukčije od naših? Prema tome, ako već našim sudovima tolerišemo i opravdavamo isto takvo ponašanje, zašto osuđujemo Hag?